Српски 26 -30.10.2020.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Предговор Српском рјечнику

Прочитајте пажљиво у вашим Читанкама одломак из Предговора.

 Вук Стефановић Караџић (1787‒1864) рођен је у Тршићу у породици херцеговачког порекла. Његово школовање започиње у школи у Лозници, а наставља се у манастиру Троноша. Прикључује се устаницима 1804. године и ради као писар код Ђорђа Ћурчије .Реуматска болест која је трајно онеспособила његову леву ногу неће спречити његова путовања. Одлази у Пешту где упознаје Саву Мркаља и његове идеје о реформи српске азбуке и народном говору као основи књижевног језика, а потом и у Беч где упознаје Јернеја Копитара који ће га подстаћи на даљи рад.

  • Зашто је Вуков одлазак у Беч од изузетне важности за његов будући рад? Које су прве књиге које Вук објављује и када су оне објављене? Како је Вук извео реформу српске азбуке? Који су разлози због којих се Вук опредељује за јекавски изговор штокавког наречја као сновицу књижевног језика? Када Вук објављује Српски рјечник? Објасни његов значај. Како Вук у Предговору свога Рјечника описује стање у српском језику и књижевности и чиме га објашњава? Како објашњава реформу српске азбуке?

  • Беч је изузетно важан у Вуковом животу јер у њему упознаје браћу Грим и Јернеја Копитара, цензора српских књига. То познанство је Вука коначно определило за бављење књигом и науком. Копитар се и сам залагао за увођење народног језика у школе и књижевност. Под Копитаревим утицајем, Вук почиње да прикупља народне умотворине, објављује 1814. Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу и Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану, а већ 1818. излази Српски рјечник. Полазећи од Мркаљевих радова, и држећи се Аделунговог принципа „Пиши као што говориш, читај како је написано“ Вук саставља азбуку одабирајући гласове који имају самосталну гласовну вредност. Он избацује „танко јер“ (Ƅ) и лƄ, нƄ, тƄ и дƄ замењује гласовима љ, њ, ћ и ђ. Ђ преузима из нацрта Лукијана Мушицког, Ћ из старих српских књига, Џ из румунских књига, а Ј уводи из латинице. Прва верзија азбуке имала је 28 слова, без Х које ће стално почети да користи тек 1836.

  • Још на самом почетку своје реформе књижевног језика Вук се опредељује за јекавски изговор штокавског наречја народног језика јер је тим наречјем говорио народ на највећем простору, створен је највећи број народних умотворина, а и сам је њиме говорио.

  • Други велики корак у Вуковом раду на реформи књижевног језика и правописа је објављивање првог Српског рјечника 1818. У Предговору овог речника Вук ће по први пут користити потпуно чист народни језик.

  • Српски рјечник је тројезични (објашњења су на српском, немачком и латинском језику). Прво издање има 26.270 речи. Лексика је из различитих временских и језичких слојева (словенски, византијско-грчки, турски), а тип лексике је ратарско-сточарски и занатско-војнички с обзиром на живот и време, мада се мора уочити и присуство апстрактних и психолошких појмова. Српски рјечник је енциклопедија народног живота у којој су драгоцени подаци о обичајима и школству, о паганству и митологији, биљном и животињском свету, материјалној и духовној култури Срба.

  •  Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац“ и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.
    Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.

                                      Анализа Предговора Српског рјечника

  • Вук започиње Предговор размишљањем на тему језика у којој се подсећа Доситејевог става да „треба писати језиком као што народ говори“, али да и после тридесет пет година нико то није учинио, чак ни за себе лично није постављао правила писања, већ пишу по правилима „бабе Смиљане“ тј. без икаквих правила. Овакво стање у српском језику и књижевности Вук објашњава тиме да су наши писци самоуки и да немају чак ни буквар, да ако оду у град на школовање, забораве често свој чист српски језик, уче друге језике и служе се њиховим граматичким правилима. Српским писцима је узор славеносрпски језик и неки од њих сматрају да само њиме треба писати, док други мисле да треба направити мешавину славеносрпског и народног језика. Управо су такви писци одговорни за писање без правила јер се они служе логиком да што не знају на српском ‒ пишу на славеносрпском и обрнуто, а ако не знају ни једно ни друго ‒ пишу како им воља. Вук подсећа да је управо из тог разлога годину дана раније написао прву Српску граматику.

У наставку Предговора Вук представља садржај Рјечника. Он се састоји из речи које су познате у народу и које се изговарају како су записане. Затим скреће пажњу на ортографију и на то да је свестан да ће писање речи изазвати највише отпора јер није користио славеносрпску ортографију, већ нову, реформисану азбуку. Он такође и излаже разлоге увођења појединих слова и принципе којима се у при тој одлуци водио.

У школске свеске преписати:

Вук Стефановић Караџић ‒ реформатор језика и правописа”

(Вук Караџић 1789‒1864)

филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина, писац првог речника                     1810. Пешта ‒ Сава Мркаљ (реформа азбуке);

1813. Беч ‒ Јернеј Копитар, (прикупљање српских народних песама, реформа ћирилице,борба за увођење народног језика у књижевност);

  • 1814. „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана”;

реформа азбуке : лƄ ‒ љ уводи џ из румунксих књига

нƄ ‒ њ уводи ј из латинице

тƄ ‒ ћ уводи ф и х

дƄ ‒ ђ

јекавски изговор штокавског наречја;

  • 1818. „Српски рјечник”
  • тројезични (објашњења ‒ српски, немачки и латински)

  • 26.270 речи

● Значај: енциклопедија народног живота (обичаји, школство, паганство, митологија, биљни и животињски свет, материјална и духовна култура Срба).

За домаћи одговорити на следећа питања и донети у школу (оне седмице које долазите):

  • Наведи најважније биографске податке о Вуку Караџићу.

  • Зашто је Вуков одлазак у Беч од изузетне важности за његов будући рад?

  • Које су прве књиге које Вук објављује и када су оне објављене?

  • Када Вук објављује Српски рјечник

  • Како Вук у Предговору свога Рјечника описује стање у српском језику и књижевности и чиме га објашњава? Како објашњава реформу српске азбуке?

Оставите одговор