Дневне архиве: 11. јуна 2020.

Принципи економије 2-1 ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Незапосленост може бити фрикциона, структурна и циклична( једна од могућих подела).

ФРИКЦИОНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ- незапосленост која настаје зато што је радницима потребно време да нађу посао који највише одговара њиховом укусу, знању и вештинама.

СТРУКТУРНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ-ЈАВЉА СЕ ЗБОГ СТРУКТУРНИХ ПРОМЕНА У ПРИВРЕДИ КАДА СЕ ГАСЕ ОДРЕЂЕНА РАДНА МЕСТА И ОТВАРАЈУ НОВА РАДНА МЕСТА ЗА КОЈА РАДНИЦИ НЕМАЈУ ПОТРЕБНА ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ.

ПРИРОДНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ- УВЕК ПОСТОЈИ У ПРИВРЕДИ ЗБОГ ФРИКЦИОНЕ И СТРУКТУРНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

ПУНА ЗАПОСЛЕНОСТ-СТАЊЕ У ПРИВРЕДИ КАДА ЈЕ АКТУЕЛНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЈЕДНАКА ПРИРОДНОЈ СТОПИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

ПРИРОДНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ- НЛРМАЛНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ОКО КОЈЕ СЕ КРЕЋЕ СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У ПРИВРЕДИ. пПРИРОДНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ЈЕ ЈЕДНАКА ЗБИРУ ФРИКЦИОНЕ И СТОПЕ СТРУКТУРНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

ОВЕ ГОРЕ ПОЈМОВЕ СА ДЕФИНИЦИЈАМА ПРЕПИШИТЕ У ВАШЕ СВЕСКЕ.

Принципи економије1-1 земља и капитал као фактори производње

Наставна јединица која се односи на још два битна фактора производње: ЗЕМЉУ И КАПИТАЛ

Земља представља фактор производње.

Има природну производну моћ у свим производним гранама где је земља предмет рада: пољопривреда, рударство, шумарство.

Власници капитала улажу капитал купујући земљу.

Стичу својину над њом и у могућности су да стичу приход.

Приход стичу на два начина:

  1. Улагањем капитала у организовање производње на земљи;

2. Изнајмљивањем земље. Закупац улаже капитал у производњу на изнајмљеној земљи.

Власник земље улаже капитал у производњу на замљи и стиче профит.

Власник земље за изнајмљивање земље добија ренту.

Рента је минимални износ који би власник земље имао као профит да је уложио капитал у производњу на земљи.

Закупац из прихода плаћа ренту.

Рента је цена изнајмљивња земље. А сама земља остаје као својина власнику земље. После одређеног времена, зкупац враћа земљу власнику и плаћа ренту.

Земљиште се може проширивати, чистити, исушивати, ђубрити, конвертовати из једне за другу употребу.

КАПИТАЛ

Kапитал – значење појма и основни облици
Kапитал lat. capitalis – glavni, caput – glava) у економији представља вредност (у форми новца, имовине или људских ресурса) која се улаже у производњу или неку другу економску делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе добит. Kапитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова основна намена је увек иста, а то је увећање основне вредности или производња других добара. С обзиром на то да капитал није природно добро, он се мора произвести или позајмити.

Kапитал може бити физички (опрема, производни и пословни простори, сировине, полуготови и готови производи) и финансијски (готовина, хартије од вредности итд). Међутим, треба правити разлику између капитала и личне имовине, јер лична имовина не учествује у производном процесу. У случају да се та имовина прода и добијени новац уложи у производњу, лична имовина се у тим условима претвара у капитал.

Kапитал се може поделити и на стални (фиксни) и оптицајни (циркулирајући). Средства која ће се дуго времена задржати као улагање у основна средства представљају стални (фиксни) капитал, док она средства која се користе за текуће финансирање представљају оптицајни (циркулирајући) капитал.

Ваш задатак је да препишете у свеске ово горе наведено. Научите лекциу у књизи на 133-134. страни .

II 5 кулинарски техничари-топла предјела

Гратиниране флекице са сиром:

Састојци
200 гр меког брасна
200 гр острог брасна
4 јајета
мало соли
по потреби воде
Прелив:
200 гр траписта или гауде
100 гр бутера или
1 дл уља
2 касике мрвица

Припрема
1.
У суд за месење ставити брасно,
со и додати јаја. Уз постепено
додавање воде умесити тврдо
тесто. Поделити тесто на 2 лопте.
покрити цистом крпом и оставити
30 минута.

2.
Подлогу за месење посути брасном
и оклагијом сто висе растањити у круг.


3.
Намотати кору на оклагију и острим
нозем засеци по средини.
Добицете висе трака које треба исеци
на траке сирине 3цм.

4.
Кухињским тоцкицем исеци флекице
димензија 3×3 цм.Распоредити на
цистом платненом столњаку да се
флекице мало просусе.
То исто урадити и са другом кором.
5.
У дубљу серпу загрејати воду до
кљуцања, ставити касикицу соли и мало
уља и скувати просусене флекице.
Обицно их сусим око 30 минута.
Кувати флекице 10 минута, или док не
испливају на поврсину.
6.
У серпу ставити уље или бутер и загрејати,
додати мрвице и пропрзити до златне боје.
Флекице процедити и добро испрати хладном
водом да се не би лепиле, додати у уље
и мало прзити. Додати нарендани трапист и
ли гауду, месати варјацом да се сир
отопи и равномерно распореди по тесту.
7.
Готово је кад сир постане растегљив
у виду нити.
8.
Слузити топло. ако волите мало да вам
замирису, слободно ставите мало прсуте и препеците је заједно са мрвицама.
Послуживање
Обицно се ове флекице слузе са купусом, али могу и овако.

Домаћи задатак:

Одговори на питања:

1, Како се праве флекице?

2, Колико дуго се кувају?

3,Можели се одмах послуживати ?

Одговоре пошаљите на мејл mitrasinovic.ljubomir@gmail.com

ЛЕКТИРЕ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

А. П. Чехов: „Ујка Вања“

Б. Станковић: „Нечиста крв“

М. Црњански: „Сеобе“ (прва књига)

Р. Петровић: „Људи говоре“

Е. Хемингвеј: „Старац и море“

И. Андрић: „На Дрини ћуприја“

ЛЕКТИРЕ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

Поштовани ученици,

Ово су лектире које ћемо обрађивати у трећој години:

А. П. Чехов: „Ујка Вања“

Б. Станковић: „Нечиста крв“

Е. Хемингвеј: „Старац и море“

М. Црњански: „Сеобе“ (прва књига)

И. Андрић: „На Дрини ћуприја“

ЛЕКТИРЕ ЗА ДРУГУ ГОДИНУ

Поштовани ученици,

Ово је списак лектира које ћемо обрађивати у другој години:

П. П. Његош: „Горски вијенац“

Оноре де Балзак: „Чича Горио“

Н. Гогољ: „Ревизор“

Јаков Игњатовић: „Вечити младожења“

Б. Нушић: „Народни посланик“

Л. Н. Толстој: „Ана Карењина“

Иво Андрић: „Мост на Жепи“ и друге приповетке

Д. Михаиловић: „Кад су цветале тикве“

М. Миланковић: „Кроз васиону и векове“

 

Разредни I 2 11.06.2020.

Поштовани ученици,

Имам једну информацију за вас :

Професор услуживања Ковачевић Драган ме је замолио да вас обавестим о оценама које ће вам бити закључене из Услуживања :

  1. Буљугић Богдан – 2
  2. Гукић Душко – 3
  3. Ђоновић Лазар – 2
  4. Ђукановић Жељко – 5
  5. Жунић Ања – 2
  6. Зечевић Урош – 2
  7. Јовановић Софија – 2
  8. Јоксић Милица – 2
  9. Макањић Душан – 4
  10. Марјановић Немања – 2
  11. Станић Тамара – 2
  12. Шуњић Јована – 2

Уколико неко има примедаба на оцену, може да се јави професору Драгану.

Само да знате да се оцена коју ће вам закључити професор Драган сабира са оценом професора Нинослава, па се на основу пресека те две оцене закључује коначна оцена из Услуживања.

Надам се да је све јасно.

И даље се надам да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, разредни

Руски језик II 1 11.06.2020.

Поштовани ученици,

Ја сам све ученике обавестио о оценама, које би могле да им буду закључене из руског језика. Још једном ћу овде поновити све оцене :

Одељење II 1 :

  1. Алексић Ивана – 4
  2. Вукосављевић Наташа – 4
  3. Жунић Милица – 4
  4. Јевремовић Милица – 5
  5. Лојаница Милош – 3
  6. Новаковић Марија – 5
  7. Панић Милица – 4
  8. Петровић Александра – 3
  9. Пишчевић Александар – 3
  10. Ранковић Јана – 3
  11. Секулић Матија – 3
  12. Ћоровић Никола – 2
  13. Цветковић Анђелија – 3
  14. Шарчевић Богдан – 3
  15. Шопаловић Рада – 3

 

Већина ученика се јавила да се слажу са поменутим оценама, али нису баш сви.

Уколико нека има примедаба, нека се јави на e-mail ananonin@gmail.com што је пре могуће.

И даље се надам да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, добри професор руског