Дневне архиве: 16. јуна 2020.

Српски језик и књижевност

Поштовани ученици,

Ову школску годину завршавамо са следеће три лекције. Прво ћемо се подсетити шта је раслојавање језика. Погледајте табелу:

Тип раслојавања језика

Језички варијетет

1. територијално раслојавање

дијалекат

2. социјално раслојавање

социолекат

3. функционално раслојавање

функционални стил

4. психолошко раслојавање

идиолект

Књижевни (стандардни) језик / нестандардни језички варијетети

Жаргон; арго, сленг, шатровачки

Функционални стилови: предмет и сфера комуникације; медиј комуникације; однос међу саговорницима – раслојавање унутар стандардног језика

Врсте функционалних стилова:

1. Разговорни

2. Публицистички

3. Административни

4. Научни

5. Књижевноуметнички стил

Разговорни стил

Разговорни стил

Разговорни стил, или усмени језик свакодневне комуникације, употребљава се у свакодневној усменој комуникацији, а разликује се од других претежно писаних функционалних стилова по томе што може бити мање или више формалан или више неформалан и да садржи елементе нестандардних варијетета (дијалеката и жаргона).

Главне одлике разговорног стила су:

  • неформална употреба језика
  • употреба жаргона;
  • не захтена обавезну употребу стандардног језика;
  • у великој мери је имплицитан — недовршених и етипичних реченица
  • краткоћа смисаоних целина.

ПРИМЕР:

– Еј, друже, окренидер се.

– Нећу!

– Окрени се, болан, што се љутиш.

– Ама нећу.

– Баш си ти некакав отрован створ.

(Б. Ћопић, Доживљаји Николетине Бурсаћа, прича Игра)

Љубомир Симовић: Избор из поезије

На овом сајту можете сазнати нешто о великом песнику из нашег краја Љубомиру Симовићу https://www.youtube.com/watch?v=S95TEAOGrzc

 

II 5 кулинарски техничари-топла предјела

Флекице са печуркама:

Састојци
4 особе
300 г флекица
50 г димљеног сира
400 г печурака
400 г парадајза
1 кашика путера
50 г црног лука
млевени зачин
ким
со
Припрема
Флекице или таљателе скувати у посољеној води, па оцедити и помешати са мало путера
У шерпи на врелом уљу пропржити исецкан црни лук
Печурке очистити, исецкати на мање комаде, зачинити кимом и осталим зачинима па динстати заједно са луком док не омекшају
Затим додати исецкан парадајз и још мало динстати
Готове печурке помешати са флекицама или таљателама и посути исецканим першуновим листом.
Пре служења сваку порцију посути ренданим димљеним сиром.

Taljatele s pečurkama i škampima — Recepti — Kuvaj sam

Домаћи задатак:

Одговори на питања:

1, Како се праве таљателе?

2, Колико дуго се кувају?

3,Како се праве лазање један рецепт ?

Одговоре пошаљите на мејл mitrasinovic.ljubomir@gmail.com

Српски језик и књижевност

Поштовани ученици,

Данас ћемо упознати дело великог српског научника Милутина Миланковића. Књига “Кроз васиону и векове”  је једна од најлепших књига о науци. Она је романтична научна прича коју је Миланковић написао на леп, занимљив и помало необичан начин, у виду писама својој драгој пријатељици, нама непознатој дами.

Пишући писма која су за њега била замена за разговоре о астрономије писац је читаоце увео у свет науке с жељом да им приближи тај далеки свет и објасни његову историју, научна открића о небеским телима, као и огромну жељу људи за откривањем нових, неоткривених предела. Надахнут догађајима које је својим пером описивао успео је да се из уске средине и тмурне садашњости пресели у бесконачност васионе и срећна прошла времена. Сетио се свог дотадашњег живота, своје родне куће, одрастања и школовања, својих првих успеха и препрека у раду, али његова блиска прошлост није једина прошлост у коју као путник намерник свратио. Путовао је са својом пријатељицом кроз време и простор, васиону и векове. На свом путу је обишао многе земље и градове, посетио колевку астрономије и скривен од очију староседиоца уходио свештенике, научнике и владаре. Описујући путовања морима, архитектуру старих и нових градова, истовремено је на папир пренео своја размишљања и сазнања о старим списима, експериментима и развоју неког научног инструмента. Са читаоцима је поделио своја знања о Сунцу, планетама и њиховим орбитама и упознао их са својим научним мишљењем о цикличности ледених доба кроз историју и будућност планете Земље.

Милутин Миланковић је оком блиставог научника видео давно прошла времена, историју науке и научних открића, а оком писца научне фантастике далеку будућност и у њој путовања на планете кроз свемир пун звезданих јата и ројева сунца. Своја сазнања и размишљања је пренео на папир и поклонио нам прелепу књигу.
Књижевна врста: научни роман

Књижевни род: епика

Тема романа
Историја науке, научних открића и људских стремљења као откривању нових и неоткривених предела.

Композиција
„Кроз васиону и векове“ сачињава 37 писама неименованој дами. Њихов основни задатак је да буду замена за разговоре на тему историје астрономије. Пишући писма, писац користи прилику да се сети свог дотадашњег живота, од родне куће у Даљу, крај Осијека, преко школовања, првих успеха и недаћа на професионалном плану до рада на својим основним научним тезама, не заборављајући да надахнуто опише путовања по Немачкој, Мађарској, Цариграду, повратак у опустели и оронули родни дом али и да се дискретно удвара драгој му дами која је, очито, поприлично млађа од њега. Када се, пак, бави науком писац користи врло личан приступ: путује, са пријатељицом, како каже наслов књиге, кроз време и простор, све до трена дешавања које ће изменити науку. Стога намерници, у прикладној одећи, лутају Вавилоном, колевком астрономије, старогрчком Атином, Александријом, Падовом, Дубровником, Прагом, Енглеском, Немачком; скривени од очију староседелаца они уходе вавилонске свештенике, Аристотела, Ератостена и остале велике научнике Александрије, Клеопатру и Цезара, Галилеја, Тихо Брахеа, Кеплера, Њутна, а ‘уживо’ срећу и савременике, пишчеве пријатеље и сараднике, Владимира Кепена (издавача капиталног „Приручника климатологије“) и Алфреде Вегенера (творца теорије о померању континената; погинуо је 1930.г. током научно-истаживачке експедиције на Гренланду), Леверјеа (проналазача Нептуна) и Фламариона (о коме писац нема високо мишљење, посебно у светлу инцидента који се десио између њих; наиме Миланковић је доказао да су неке Фламарионове тезе погрешне али је популарни Француз глатко прешао преко тога, уз лаки шарлатански подсмех на рачун научника). Понекад се у писмима описују и експерименти, скицира образац размишљања, прати пут неког старог списа или развој каквог научног инструмента, баш као што се описује архитектура старих и нових градова или путовања морима. Историја научних идеја проткана је и основним знањима о нашем сунцу и планетама, њиховим орбитама да би, у централном делу књиге, били изложени Миланковићеви постулати о климатским променама односно цикличности ледених доба кроз историју и будућност Земље. У завршним писмима, писац описује настанак Земље, фазе кроз које је прошла све док није постала колевка живота (не пропуштајући да упореди научну и религиозну верзију ових дешавања) а затим предочава и њену будућност пратећи фазе умирања Сунца и планета које круже око њега. Коначно, следи позив пријатељици на путовање возом за саобраћај са Месецом, потом су на реду посете Марсу и Венери и, коначно, хаџилук у васиону, у звездана јата и ројеве сунаца. Као што су зналачки описана давно прошла времена и предстојећа путовања на планете и кроз свемир уверљива су тако да се писац открива као убедљиви писац научне фантастике, што овом делу даје значајно место и у овдашњој историји овог жанрa

.

Силвије Страхимир Крањчевић ‒ Мојсије (анализа одломка)

Прочитати у читанци одломак из

Књижевна врста – рефлексивна песма.

 

Тема – библијска − Мојсијево извођење Јевреја из египатског ропства;

 

Књижевни поступци − дијалошки и приповедачки елементи.

  • Мојсије води дијалог са Богом и моли га да му помогне да изведе народ из ропства. Дијалозима се износе суштинске дилеме (мотиви) − поимање слободе (слобода или ропство као начин живота), вера и сумња у идеале, питање слободне воље и права на избор, проблем вође, родољубље, однос човека и Бога, поимање човека.

  • Најснажније песничке слике – кретање народа и дијалог са Богом.

  • Представи лик Мојсија. Које су његове особине? За шта се занаже? Који су његови аргументи којима брани право народа на слободу? Какав је његов однос према идеалу слободе?

  • Лик Мојсија − Мојсије је храбар, одлучан и истрајан вођа. Он подсећа Бога да му је удахнуо душу, да је човек разумно биће које не може трпети ропство, упозорава га да је људска жеља да живи слободно природна. Он види слободу као идеал – ослободити народ из ропства и довести га до Обећане земље. Он сумња у своје идеале јер народ због кога он подноси све муке и који води ка слободи сумња у њега. Иако је постао жртва својих идеала, Мојсије од њих није одустао, јер без њих човек нема сврху у овом свету, изгубио је оно што га је чинило јединственим и посебним.

  • На који начин почиње песма? Коме се Мојсије обраћа? Како Бог образлаже ропство и сопствену неделатност да заштити народ? Чиме Мојсије брани свој став?

  • Мојсије моли Бога да избави из ропства његов народ и да казни силнике који га тлаче. Међутим одговор Бога отвара суштинску дилему:

Да бијем народ, а због народа,

О, створе мој?! А зашто да бих ја

Због једног створа други кидо створ?!

А све сам ово напунио ја

Живота клицом, свим је мио вијек

И свачије је право дисати.

  • Бог указује на то да Мојсије од њега заправо тражи да погази највећи закон – право на живот.

  • Мојсије брани своју молбу тиме да је Бог тај који је човеку удахнуо душу и да су сви смртници део њега. Човек тежи царству небеском и због тога није праведно да пада у ропство.

  • На који начин Бог описује идеал који препознаје у Мојсију? За шта ће Мојсије бити кажњен смрћу?

  • Бог одаје Мојсију признање да се у њему налази онај пламен људски који је уградио у првог човека, пре почињеног греха – тежња ка идеалима, ка небеском. Он обећава Мојсију да ће му услишити молбу, али да ће управо то бити његова смрт, тај пламен, тај идеал, онда кад у њега почне сумњати:

Смиловат ћу се твојој жељици,

Ал јао теби што си желио.

И теби баш, што гориш пламеном

Од идеала силних, вјечитих,

Та сјајна ватра црна бит ће смрт,

Мријети ти ћеш, када почнеш сам

У идеале своје сумњати.

  • Протумачи песничку слику кретања народа ка Обећаној земљи. Које стилске фигуре препознајеш у овој слици?

  • Бог показује пут у Обећану земљу. Живописна песничка слика народа. Метафора живота. Поређење живота с пустињом и људи с прашином:

И просуо се народ пустаром

Ко облаци од густе прашине,

Кад заиграју коло вјетрови.

А шта је живот – ко и пустара,

А шта су људи – ко и прашина,

А над свим виси крило удеса

И мота горе, доље, упоред:

И час се прашак љеска о сунцу

И прељева се бојом шареном,

А час га ено с блатом смијешана

И невиђена гдје у каљужи.

Пред силним људством горио је ступ

Од црне земље па све до сунца.

А усред ступа жарио се прст

На руци силног бога Јехове.

  • Који грех чини народ на путу ка Обећаној земљи? Како то Мојсије објашњава? Како изгледа сусрет народа и Мојсија са Обећаном земљом? Опиши њихове реакције. Како бисте окарактерисали поступак народа?

  • Божји глас разуме само Мојсије који се окреће народу и тада угледа да они уместо да славе Бога, клањају се златном телету. Мојсије моли Бога да опрости народу који се лако превари и заведе сјајем, али овога пута чује само смех Бога. Мојсије је озарен Божјом светлошћу јер је довео народ у Обећану земљу (врло упечатљива слика), али, уместо да буду захвални, они се окрећу против Мојсија. Кулминација – народ оптужује Мојсија да га је на силу повео из египатског ропства (где им је осигурана храна). Та оптужба против Мојсија значила је његову смрт:

Ај, то је дакле земља Ханаан?!

И зато си нас вуко пустаром,

Да још нам за њу ваља стрмоглав

Низ ово гадно брдо срнути,

Да панемо на хладна огњишта!

И тко је теби право подао,

Слободи да нас водиш силовно

По својој вољи – ко на узици

Од ланаца из земље мисирске?!

  • Протумачи поенту песме.

  • Након ових речи Мојсије умире, а поенту песме изговара сам Бог:

И теби баш, што гориш пламеном

Од идеала силних, вјечитих,

Та сјајна ватра црна бит ће смрт,

Мријети ти ћеш, када почнеш сам

У идеале своје сумњати!

  • Језик и стил. Формалне одлике.

  • оригиналне метафоре;

  • узвишен стил;

  • архаичност;

  • стилске фигуре: метафора, поређење, анафора, епифора;

  • стих: десетерац.

    СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

  • Пре него што закључимо оцене, провежбајте и проверите знање из језика и не заборавите да као будући матуранти морате редовно вежбати.
  1. Напиши називе дела која су наведени аутори објавили 1847. године:

Петар Петровић Његош __________________________

Ђуро Даничић __________________________

Бранко Радичевић __________________________

Вук Караџић __________________________

  1. Своју Писменицу Вук Караџић је написао реформисаном ћирилицом:

а) Гаврила Стефановића Венцловића

б) Саве Мркаља

в) Доситеја Обрадовића

(заокружи слово испред тачног одговора)

3. Одреди врсте речи у следећој реченици:

И сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.

а) и ___________________ д) тражим _________________

б) сад ____________________ ђ) у _________________

в) ево ___________________ е) скромноме _______________

г) светлост ___________________ ж) манастиру _______________

4. Из следећег одломка издвој глаголске облике и одреди име назив:

ПРЕШАВШИ НА ДРУГУ СТРАНУ РЕКЕ ВИДЕО ЈЕ БЕЗБЕДНОГ ВОЈНИКА КОЈИ ЈЕ КРИЈУЋИ СЕ ИЗА ЖБУНА ЗВИЖДУКАО.

___________________________________________________________________

5. Одреди у ком су падежу истакнуте речи у реченици:

Са зебњом је ушао у шуму која је била густа, јер се плашио звери о којима је слушао као дете.

а) (са) зебњом ______________     б) (у) шуму _____________

в) која ______________     г) звери _____________

д) којима _______________

6. Напиши компаративе следећих придева:

а) мастан ____________ б) мек ____________

в) љубак _____________ г) плитак ____________

7. Одреди врсте заменица:

а) ти ____________ б) свој ____________

в) овај ____________ г) толика ____________

д) које ______________ ђ) свако ____________

8. Одреди врсту придева према значењу:

а) глинени _______________ б) дечији _________________

в) јутарњи _______________ г) крилат ________________

д) необичан ____________ ђ)дрвен ________________

9. Одреди глаголе према глаголском роду:

а) потрчати _______________ б) летети _________________

в) умити се _______________ г) спријатељити се ________________

д) дати ____________ ђ) писати ________________

10. Одреди глаголе према глаголском виду:

а) зграбити _______________ б) ломити _________________

в) носити _______________ г) слетети ________________

д) гонити ____________ ђ) поклонити ________________

  1. У изразу некако тамне и посрћуће другом страном подвуци речи којеимају морфолошку категорију падежа.

  1. Одреди врсту рода следећих именица:

ветар: _____________;        кула: ____________________ .

  1. Подвуци све прилоге у реченици:

Прво отац седе за сто, затим мајка, и тако смо седели, у кругу, неми, испод блештавог лустера.

  1. Глаголски придев садашњи гради се од:

а) само од свршених глагола

б) само од несвршених глагола

в) од глагоа оба вида

15. Подвуци предлоге у следећој реченици:

Из лименог шпорета ветар би у налетима истеривао праменове дима, који би за тренутак залепршали око високог танког чунка, као грива.

16. Потенцијал је:

  1. глаголско време

б) глаголски начин

в) глаголски облик

17. Заокружи слово испред групе именица у којој су све именице заједничке:

а) доручак, ваза, кифла, сто

б) браћа, џем, путер, цвеће

в) цвеће, браћа, сто

г) Мира, доручак, кифла

д) путер, џем, кифла

18. Напиши инфинитивну основу глагола КРАСТИ.

______________

19. Ког је рода и вида придев МОДРА у реченици Сенка тог лава била је модра?

А) женског рода, одређеног вида

Б) женског рода, неодређеног вида

В) мушког рода, неодређеног вида

 

Енглески језик II1 – In the office

Hello everybody!

Today you will watch a  video clips with 50 conversations for office staff such as dealing with workers being late for work, arranging meetings, transferring phone calls, chatting at work and many more. While you listen, you can read all the dialogues.

https://www.youtube.com/watch?v=_IRLW3tp9Qo