Дневне архиве: 7. октобра 2020.

Социологија са правима грађана: Друштвене институције и организације

Добар дан,

Данас се бавимо једним од најзначајнијих предмета социологије, а то су установе и организације, будући да установе врше у друштву ону улогу коју у природи врше нагони. Наставите са читањем →

Право: Доцња

Оставите одговор

Добар дан,

Наше данашње бављење темом уговора тиче се доцње, дужничке и поверилачке. Наставите са читањем →

Предузетништво IV2-Анализа прикупљених предузетничких идеја

Оставите одговор

Поштовани ученици

Настављамо даље са лекцијом анализа прикупљених предузетничких идеја. У фази анализирања предузетник мора да води рачуна о многим факторима, међу којима су посебно значајни ; време,потребна финансијска средства,ниво ризика,очекивани финансијски резултати. Време је веома важан фактор код анализе прикупљених идеја.Треба одговорити на следећа питања:колико времена је предузетник спреман да посвети бизнису,како мисли да усклади обавезе према породици и бизнису, колико времена треба да бизнис почне да доноси добит,колико времена је потребно да се победи конкуренција. Потребна финансијска средства су веома битна за покретање бизниса.Износ потребних средстава зависи од посла, али и од амбиција предузетника.Приликом покретања производње поставља се питање да ли предузетник купује нову или се одлучује за стару опрему.Отварање услужног бизниса и и трговинског бизниса захтева мање финансијских средстава. Предузетник треба да рачуна и на ризик:ризик производње,маркетинг ризик који се односи на продају,финансијски ризик који се односи на могућност остварења профита,ризик раста и развоја. У сагледавњау финансијског резултата појединих идеја предузетник анализира биланс стања ,биланс успеха и токове готовине. Анализа прихода ,трошкова и добити пружа предузетнику представу о финансијкој успешности идеје.

Препишите лекцију у свеску.

Српски – лекције за контролни

Оставите одговор

Лекције које ће се проверавати на контролном 13.10.2020.

Књижевност
Врсте уметности и подела уметности
Усмена и писана књижевност
Наука о књижевности: историја књижевности, теорија књижевности и књижевна критика
Књижевни родови: епика, лирика, драма
Прва област из граматике: језик, комуникација, својства језика, језички систем…
Књижевни језици до 19. века
Д. Михаиловић: „Кад су цветале тикве“
Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на јутрење“
„Сунце се дјевојком жени“
„Кнежева вечера“
Правопис: писање великог/малог слова.

Građansko vaspitanje, Prava i zakoni

Оставите одговор

-UGOVOR – svaka saglasnost volja dvaju ili više lica kojom
se postiže neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se može
sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u
izmeni nekog postojećeg, ili pak u njegovom ukidanju.
Ovisno o tome koju vrstu odnosa uredjuju, ugovori mogu
biti: porodičnopravni, naslednopravni, meudjnarodnopravni,
itd. Različiti izrazi, kao što su pakt, konvencija,
dogovor, pogodba, sporazum, i sl. pretežno se koriste u
medjunarodnom pravu, dok sporazum u širem značenju
uključuje svaku saglasnost volja.
Ugovor nastaje na taj način što jedna strana stavlja
ponudu drugoj strani, a ova tu ponudu prihvata. Ponuda i
prihvat ponude su, dakle, dve radnje koje čine ugovor. Za
neke ugovore važna je i forma kao bitni i konstitutivni
element.
Ponekad je za punovažnost ugovora potrebna saglasnost
nadležnog državnog organa (prethodna ili naknadna).
Ugovorne strane mogu same slobodno odrdjivati uslove
ugovora i slobodno odlučivati da li će i sa kim
zaključiti ugovor.
Ugovori mogu biti:
1. jednostrani i dvostrani; 2. teretni (sa naknadom) i
dobročini; 3. individualni i kolektivni; 4. preliminarni
i glavni; 5. jednostavni i mešoviti; i tako dalje.

Elementi ugovora;

– KO ga zaključuje (imena lica),
– ŠTA je predmet ugovora (zbog čega se ugovor
sklapa),
– VREDNOST ugovora (iznos, raspodela),
– ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje),
– pažnja prema predmetu (odnos brige, čuvanje
predmeta),
– šta u slučaju neispunjenja obaveza (prekid,
nadoknada).

ZAKON – pravno pravilo, uopšte; pisani pravni akt s
najvišom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po
posebnom postupku. Ovo je zakon u formalnom smislu, dakle
svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odredjenoj
za donošenje zakona, bez obzira na njihovu sadržinu.
Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji
sadrži opšte norme, dakle svaki opšti akt, bez obzira
kakva mu je forma.
U većini pravnih poredaka ustav je najviši pravni akt a
iza njega dolaze zakoni.

Građansko vaspitanje,Tolerancija i diskriminacija

Оставите одговор

Diskriminacija označava javno ispoljavanje negativnih osećanja prema prema pripadnicima grupa ili postupanje prema ljudima na neopravdani, omalovažavajući način, samo zato što pripadaju nekoj grupi, polnoj, rasnoj, nacionalnoj, verskoj, političkoj itd. Postoji i pozitivna diskriminacija u slučajevima kao što je upis romske populacije na fakultete bez prijemnog ispita, zbog njihovog lošijeg socijalnog i društvenog statusa ili u slučajevima nacionalnih manjina koje imaju odredjenu kvotu poslaničkih mesta u Parlamentu, da bi iako su u manjii, učestvovali u donošenju odluka vlasti, ravnopravno sa pripadnicima većinske nacije u državi.

Tolerancija je strpljenje i trpljenje prema ponašanju i stavovima koji su drugačiji od naših, osim ako to ne ugrožava prava drugih ili nije moralno prihvatljivo.