Дневне архиве: 8. октобра 2020.

Српски језик,Припрема за писмени задатак,II 4

Драги ученици,
Први писмени задатак ће бити организован 16.10.2020. за групу која ће те недеље бити у школи,а следеће недеље ће бити за следећу групу.

Српски језик и књижевност,Припрема за први писмени задатак,II 1

Драги ученици,
Следеће недеље ће бити први писмени задатак.Једна тема ће бити из градива,а друга је слободна.

Српски језик,Припрема за писмени задатак,IV 2

Драги ученици,
Обавештавам вас да ће први писмени задатак бити организован за прву групу 21.10. у среду.Остатак одељења ће радити писмени када дођу у школу седам дана после групе која ради у среду.
Имаћете две теме од којих ће једна битииз градива.

Предузетништво (вежбе) – III2,3

Дрaги учeници,

Наставне јединице коју смо учили јуче, 07.10. су:

Анализа прикупљених предузетничких идеја;

Време, потребна финансијска средства, ниво ризика

Достављам вам презентацију:

07.10. Анализа прикупљених предузетничких идеја; Време, потребна финансијска средства, ниво ризика

Подсећам да сутра оба часа радите тест, а група која је следеће седмице у школи тест ради следећи петак.

Уколико имате било каква питања слободно питајте. Мој e-mail је: dalmariczlatibor@gmail.com

Поздрав,

Српски језик књижевност,Припрема за први писмени задатак,III 1

Следеће недеље је писмени задатак за прву групу.Једна тема ће бити везана за градиво,а једна тема је ван градива.

Српски језик и књижевност,Кад су цветале тикве-Драгослав Михаиловић,I 5

Spremi se da na času, u dve-tri rečenice, izneseš svoje utiske o Mihailovićevom romanu Kad su cvetale tikve. Šta te u pročitanom romanu najviše potreslo, iznenadilo, uznemirilo, rastužilo?
Kako bi žanrovski okarakterisala/okarakterisao Mihailovićev roman?
Odredi mesto i vreme ili mesta i vremena opisana u romanu.
Uoči na koji način Mihailović komponuje svoj roman.
Izdvoj dominantne motive u romanu.
Posebnu pažnju posveti motu koji je Mihajlović odabrao za svoj roman. Pokušaj da dovedeš u vezu izabrani moto i značenje romana.
Obrati pažnju na pripovedanje u romanu. Razmisli zbog čega je Mihailović odlučio da pripovedanje prepusti glavnom junaku. Kakav umetnički efekat želi da postigne pripovedanjem u 1. a ne u 3. licu?
Dovedi u vezu formu pripovedanje sa specifičnim jezikom koji Mihailović koristi u delu. Zbog čega se Mihailović opredelio za jezik ulice, vulgaran, ogoljen i prost, a ne za čist književni jezik?
Ko je Ljuba Sretenović Šampion u trenutku kada počinje pripovedanje?
Koliko dugo on boravi van svoje zemlje?
Kakav je njegov odnos prema domovini, Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji?
Opiši Ljubin život u Švedskoj. Koristeći argumentaciju iz teksta književnog dela potvrdi da je Ljubin život u Švedskoj bleda senka života koji je mogao imati na Dušanovcu.
Razmisli zbog čega Ljuba, na samom kraju romana, priželjkuje rat kao okolnost koja bi mu omogućila povratak u SFRJ.
Početkom 90-ih u Jugoslaviji je zaista izbio rat. Kako bi u tim okolnostima izgledao Ljubin povratak u zemlju? Da li bi mu rat omogućio da se vrati i pronađe to za čim sve vreme čezne i što mu nedostaje?
Izdvoj događaje-prekretnice u životu Ljube Šampiona.
Koji događaji su obeležili Ljubino detinjstvo? Kakav je njegov odnos sa roditeljima, bratom i sestrom? Šta saznajemo o njegovom poreklu i porodici? Objasni uticaj 1948. godine na Ljubinu porodicu.
Kakvo je Ljubino prvo iskustvo sa ženama? Na koji način to iskustvo oblikuje njegovo emotivno biće i njegov budući odnos prema ženama?
Opiši Ljubinu boksersku karijeru. Objasni kako je došlo do sukoba sa Starim Perišom.
Opiši period Ljubinog boravka u vojsci. Zašto je došlo do razlaza između kapetana Zorića i Ljube? Koju važnu lekciju je Ljuba propustio da nauči?
Kada se i kako Ljuba zamerio Stoletu Apašu? Koje su strašne posledice tog sukoba? Kako se taj sukob završio?
Prateći Ljubinu boksersku karijeru i ono što se dešava u njegovom privatnom životu, uoči u kom trenutku dolazi do preokreta u načinu na koji se Ljuba bori.
Uoči i objasni umetničku, simboličku ulogu boksa i bokserske karijere u Ljubinom životu.
Pripremi se da prodiskutuješ Ljubinu tvrdnju da je čovek sam po sebi kvaran. Obrati pažnju na okolnosti koje su dovele do ove spoznaje. Da li se slažeš sa Ljubom – da li svaki čovek u svoj suštini nosi seme zla? Da li je ljudsko biće sposobno da tvori dobro?
Razmisli zbog čega Ljuba bira da svoju životnu priču ispriča nama, a ne deli je sa Inge.
Šta je univerzalno, a šta individualno u Mihailovićevom romanu?

Muzička kultura, Klasicizam

Kasični stil, formira se poslednjih decenija 18. veka a za njega su zaslužni muzički velikani, Hajdn, Mocart i Betoven. Najveću važnost na formiranje klasičnog stila ima oblikovanje sonatnog ciklusa i sonatnog oblika. Sonatni cilus odlikuju dublji sadžaji, veća složenost i čvrsta povezanost muzičkih stavova, kojih po pravilu ima tri ili četiri. Sonatni oblik je srž sonatnog ciklusa. Počiva na sukobu dve teme koje su suprotne po tonalitetu i karakteru. U tom kofliktu se rađa razvojni deo koji dovode obe teme do pomirenja.

 

Građansko vaspitanje, Mediji kao izvor informacija, pitanje verodostojnosti

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ
Способност идентификовања различитих техника и метода које се користе за креирање “реалне
слике” у медијима.
Разумевање комерцијалног интереса медија – потребе да пласирају своје информације што већем
броју људи и при томе зараде што више новца, на шта, наравно, утиче и то ко финансира
одређени медиј и ко је у могућности да плати простор у њима.
Препознавање вредносних и идеолошких обележја које стоје у позадини емитоване информације.
Медијска писменост није нешто што обезбеђује потпуно разумевање свих медијских проблема
и манипулација, нити је савршена формула којом се решавају проблеми у друштву, попут:
превише насиља на ТВ-у, раст тренда лаке забаве, оштре расне и националне поделе и сл.
Медијска писменост је разумевање да је медијска порука направљена с намером да се нешто
прода или да се на неког утиче, а планирана је увек с трудом да максимално испуни дату
намену. Бити медијски писмен значи бити способан за критички однос према медијском
окружењу, али и знати препознати медије као драгоценог савезника.

Građansko vaspitanje, Građanin, građanka

Pojam građanin nastao je u antičkoj Grčkoj, od grčke reči polites( građanin) i politeja(politika). To znači da dobre politike nema bez građana i obrnuto, bez građana nema pravedne politike.

Politika je praktična ljudska delatnost. Politika organizuje život ljudi na određenoj teritoriji, odnosno uređuje njihove međusobne odnose da bi bolje živeli. Na primer, da se dogovore o izgradnji puteva, uličnog osvetljenja, škola, pozorišta, parkova, sportskih terena i hala, vodovoda, kanalizacije…Znači, objekta koji služe svima u mestu.

Ljudske delatnosti su duhovne (religija, filozofija, umetnost,  književnost), naučne (prirodne i društvene) praktične (politika,tehnika, zanatstvo, trgovina,poljoprivreda)

Građanin je u antičkoj Grčkoj bio slobodan čovek koji obavezno učestvuje u donošenju odluka važnih za život svog mesta i države.

Feudalno društvo u srednjem veku tražilo je od ljudi da budu podanici ili državljani.Podanici ili državljanin je stanovnik države kojom upravljaju feudalci i kralj kao upravljač svih,pa i feudalaca.Podanik nije slobodan građanin.Slobodu mu je ograničavao privredni i društveni položaj.

Građanske revolucije  srušile su feudalizam i ukinule podanike.Francuska revolucija proglasila je da nema više podanika.Važnim dokumentom donetim u vreme Francuske revolucije,Deklaracijom o pravima čoveka i građanina,uspostavljena je jednakost građana pred zakonom,odnosno jednaka prava i jednake mogućnosti za sve u državi.Građanina čine slobode,prava i dužnosti.One jednako važe za sve,nezavisno od porekla(nacije), veroispovesti, političkog opredeljenja, privrednog i društvenog položaja.