Дневне архиве: 11. октобра 2020.

Биологија II5 – Житарице

ЖИТАРИЦЕ

Све житарице спадају у породицу трава.

Све житарице су једногодишње зељасте биљке.

У житарице спадају: пшеница, кукуруз, јечам, овас (зоб), просо, хељда, пиринач.

Зрно житарица се назива крупа.

Производи од жита су: млински производи (брашно, гриз мекиње, прекрупа и клице), пекарски производи (хлеб и пецива) и тестенине (производи чији квалитет зависи од врсте брашна и додатих сировина)

Препишите лекције у свеске, објашњење следи.

Поздрав, Данијела

Биологија I5 – Метаболизам

МЕТАБОЛИЗАМ

Метаболизам представља укупан промет материја у телу.

Дели се на:

  1. катаболизам – разлагање сложених органских молекула уз ослобађање енергије
  2. анаболизам – синтеза сложених органских молекула из простих уз везивање енергије

Сви процеси у метаболизму се одвијају уз учешће ензима.

ТИПОВИ ИСХРАНЕ
  • Аутотрофна
  • Хетеротрофна  (сапротрофна)
  • Миксотрофна

Обновите типове исхране – то сте учили детаљно у основној школи.

Препишите лекцију, објашњење следи.

Поздрав, Данијела

 

Биологија II1 – Нервни систем

НЕРВНИ СИСТЕМ

Нервни систем се дели на: централни, периферни и аутономни (вегетативни)

Делови централног нервног система су: мозак, кичмена мождина

Делови периферног нервног система су нерви, који могу бити: сезитивни, моторни и мешовити.

Делови аутономног система су: симпатикус и парасимпатикус.

Ученици који нису ово урадили на часу нека препишу. Објашење следи. Хвала, поздрав

Исхрана I3 – Намирнице биљног порекла

Намирнице биљног порекла

Богате су  минералима и водом. У себи садрже и неке органске материје (витамине, биљна уља, протеине и шећере).

Садрже биљна влакна која су корисна за убрзавање и олакшавање пробаве.

Једино намирнице биљног порекла садрже сирову целулозу и друге састојке ћелијаког зида, које имају велии значај у исхрани као диетална храна.

Намирнице биљног порекла имају и недостатке: беланчевине су ниже биолошке вредности, не садрже витамин Б12, најбоље искористиво гвожђе, садрже неке органске киселине које ометају усвајање минералних материја (оксалну, фитинск киселину и друге).

Разградњном у организму намирнице биљног порекла ослобађају алкалне производе, изузимајући житарице, махинасто поврће и језграсто воће.

Препишите лекцију, објашњење следи.

Поздрав, Данијела

Исхрана II2 – Намирнице биљног порекла

Намирнице биљног порекла

Богате су  минералима и водом. У себи садрже и неке органске материје (витамине, биљна уља, протеине и шећере).

Садрже биљна влакна која су корисна за убрзавање и олакшавање пробаве.

Једино намирнице биљног порекла садрже сирову целулозу и друге састојке ћелијаког зида, које имају велии значај у исхрани као диетална храна.

Намирнице биљног порекла имају и недостатке: беланчевине су ниже биолошке вредности, не садрже витамин Б12, најбоље искористиво гвожђе, садрже неке органске киселине које ометају усвајање минералних материја (оксалну, фитинск киселину и друге).

Разградњном у организму намирнице биљног порекла ослобађају алкалне производе, изузимајући житарице, махинасто поврће и језграсто воће.

Препишите лекцију, објашњење следи.

Поздрав, Данијела

Биологија I4-НЕРВНИ СИСТЕМ

Нервни систем се дели на: централни, периферни и аутономни (вегетативни)

Делови централног нервног система су: мозак, кичмена мождина

Делови периферног нервног система су нерви, који могу бити: сезитивни, моторни и мешовити.

Делови аутономног система су: симпатикус и парасимпатикус.

Ученици који нису ово урадили на часу нека препишу. Објашење следи. Хвала, поздрав

Српски језик и књижевност 12 -16.10.2020.

Ове седмице прочитајте поему „Цигани“ из ваше Читанке. Сазнајте нешто о Александру Сергејевичу Пушкину, а потом погледајте следећу презентацију. У свеске запишите наслов, дела која је Пушкин написао, тему дела и шта је поема.      cigani ppt sergejevic

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ

Прочитајте песму „Лорелај“. У Читанци пронађите и прочитајте нешто о биографији писца и делима које је написао.

  • Какав утисак је на вас оставила песма? Одакле Хајнрих Хајне узима мотив за ову песму? Којој књижевној врсти припада ова песма? 

 

  • Лорелај (нем. Loreley или Lorelei) је стеновита литица на источној обали Рајне у близини Санкт Гоарсхаузена. По једној старогерманској легенди Лорелај је била прелепа водена вила која је живела на врху високе, истоимене стене на десној обали Рајне. Она је својом прелепом песмом и божанском лепотом заводила морнаре који су пловили Рајном. Омамљени лепотом (песме и виле) морнари су, уместо да управљају бродовима, гледали горе ка њој и тако гинули. Извор за ову  легенду је у грчкој митологији. Сирене су биле жене-рибе које су својим гласом привлачиле морнаре и убијале их. Овај мотив појављује се и у Хомеровој Одисеји. Уметничким уобличавањем Хајне ствара оригинално песничко дело у коме се прожимају старо и ново.

Једна од одлика романтизма је интересовање романтичарских песника за фолклор и историју.

  • Ово је лирска песма са баладичним елементима (има елементе лирског, епског и драмског, као и трагичан завршетак).
  • Епски, лирски и драмски елементи у песми: четири унутарње строфе развијају драматичну лирску причу која има лирско, епско и драмско обележје.
  • Лирско: емоционални набој, описи природе, тајновитост која потиче од предања. Епско: прича о Лорелај исприповедана у трећем лицу, предање, наративни тон. Драмско: заплет са трагичним исходом.
  • Анализирај положај и функцију лирског субјекта у песми.
  • Лирски субјекту песми јавља се у првом лицу у оквирним строфама (првој и последњој) што сведочи о прстенастој композицији.  Он се непосредно оглашава питајући се шта је разлог његове туге.
  • Уочи и протумачи песничке слике у овој песми. Коју стилску фигуру уочаваш у осликавању пејзажа и атмосфере на почетку песме? Како делује лепота Лорелај на онога ко је у њеној близини? Присети се још неких примера из књижевних дела у којима је лепота имала такво дејство. Како се назива тај мотив?

Песничке слике:

  1. Прва строфа осликава стање душе лирског субјекта. Он тугује и дуго размишља о познатој легенди. Уочава се романтичарска емоционалност и интересовање за фолклор.
  2. У другој строфи даје се опис стеновите литице Лорелај поред које протиче Рајна (хладна је, нестаје полако сунце а спушта се над њом мрак).
  3. Трећом песничком сликом доминира мотив девојачке чаробне лепоте (златна коса коју чешља сва у злату блиста, она пева, а њен глас је силан и чудесан).

*Ове песничке слике грађене су контрастно (хладноћа, мрак, мир ‒ сјај сунца, блистање злата)

  1. Лорелај је тајанствена, нестварна, а утисак додатно појачава песма која звучи силно и чудесно. Ту се већ зачиње наговештај нечег драматичног јер је сјај њене лепоте и песме до те мере заслепљујућ да носи у себи клицу трагедије (мотив кобне лепоте ‒ Женидба Милића Барјактара,Хелена Тројанска, Јелисавета, кнегиња црногорска…).

Интернационални мотив – мотив или сиже, карактеристичан првенствено за народну књижевност који је заједнички многим народима света. Могли су настати самостално и независно један од другога у оквиру једног народа, или бити пренесени из народа у народ.

*У трећој и четвртој строфи у првом плану су мотиви лепоте и злата, сјаја што асоцира на непролазну и непроцењиву вредност. Овако песник велича и идеализује лепоту. На тај начин Лорелај симболизује лепоту уопште и вечну човекову потребу за њом. Лепота је чак вредна свесног жртвовања и ризика. Осим тога, овде се такође истиче и једнако привлачна лепота песме, што говори о лепоти и привлачној снази уметности.

  1. Моћ лепоте (песме и девојке) је толика да је лађар опчињен, занесен и није у могућности да се одупре тој привлачној моћи.
  2.  У последњој строфи над лађаром се надвија кобна судбина. Лирски субјект (који се поново изражава у првом лицу) најављује смрт лађара.
  • На основу тумачења песничких слика одреди тему ове песме.
  • Тема: кобна лепота.

Главни мотиви: мотив фаталне девојачке лепоте, мотив мотив смрти.

Формалне одлике: Песма има 6 катрена. Стихови су неуједначених дужина са ритмичком променљивошћу. Рима је слободна (у прве две строфе је укрштена, а у осталим је слободна).

 

Српски језик 12 – 16.10.2020.

Ове седмице група која је прошле седмице била у школи има задатак да прочита лектиру „Мост на Жепи“, а група која долази у школу ради писмени задатак. Задужења за читање лектире добили сте на часу.

Иво Андрић: „Мост на Жепи“

Ivo Andrić i druga strana Meseca: Šta u proučavanju Andrića u Srbiji ide naopako - Javni servis

  • Шта знате о животу и делу Иве Андрића? Где је рођен? Где је провео детињство? Какав је утицај на њега имао Вишеград и како је то преточио у своје дело? Чиме се све бавио осим писања? Наведи нека његова дела. Којом значајну награду је добио  за своје стваралаштво и када?
  • Којој књижевној врсти припада ово дело? Одредите тему. Како се рађа идеја о мосту? Ко материјализује идеју везира Јусуфа? Упореди мост са његовим творцима. У чему су слични?
  • Књижевна врста: приповетка.
  • Значај: зачетак романа На Дрини ћуприја.
  • Тема: рађање моста (дело); трајање уметничког дела (моста) након смрти ктитора (везира) и неимара (уметника).

Мост је настао из несанице, самоће и очаја везира Јусуфа, јер се у самоћи родила мисао о крхкости и пролазности власти, моћи и свега што је људско. Друго, живећи у самоћи, везир се сетио свог порекла и своје земље. Тада се родила идеја да подигне нешто лепо и трајно − грађевину која ће надживети и подсећати друге на њега, а да у исто време буде и споменик његовом пореклу. Због тога се одлучује да то буде мост, у родном крају, на реци Жепи.

  • Идеју везира Јусуфа материјализоваће неимар који ће, такође у самоћи и одвојености од света, доћи до визије моста изузетне лепоте у непроходној дивљини. И мост ће, попут неимара и везира, бити издвојен и усамљен у односу на околину. Тако усамљен остаће да траје и вековима чува успомену на везира и његово порекло, да премошћује векове и повезује генерације.
  • Одреди локализацију радње у приповеци. Из које перспективе се приповеда? Којим приповедачким поступцима се служи писац?
  • Локализација: место – Жепа; време – турска владавина, трајање радње – две године.
  • Приповедање:

Нарација – објективно приповедање (треће лице) + епилог (ауторски коментар).

Дескрипција (лирска) – екстеријер.

Портрет – психолошка карактеризација ликова.

  • Приповетка је написана у трећем лицу. У епилогу приче приповедач напушта објективну перспективу казивања и са полудистанце, говорећи о себи у трећем лицу, тумачи како је и када одлучио да напише причу:

Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му испита и сазна постанак. То је било једног вечера кад се враћао из планине, и, уморан, сео поред камените ограде на мосту. Били су врели летњи дани, али прохладне ноћи. Кад се наслонио леђима на камен, осети да је још топал од летње жеге. Човек је био знојан, а са Дрине је долазио хладан ветар; пријатан и чудан је био додир топлог клесаног камена. Одмах се споразумеше. Тада је одлучио да му напише историју.

  • Дескрипција– Андрић је карактеристичан по својој опчињености мостовима. Из приповетке Мост на Жепи настао је касније роман На Дрини ћуприја:

На том месту где Дрина избија целом тежином своје водене масе, зелене и запењене, из привидно затвореног склопа црних и стрмих планина, стоји велики, складно срезани мост од камена, са једанаест лукова широког распона. Од тог моста, као од основице, шири се лепезасто цела валовита долина, са вишеградском касабом и њеном околином, са засеоцима полеглим у превоје брежуљака, прекривена њивама, испашама и шљивицима, изукрштана међама и плотовима и пошкропљена шумарцима и ретким скуповима црногорице. Тако, посматрано са дна видика, изгледа као да из широких лукова белог моста тече и разлива се не само зелена Дрина, него и цео тај жупни и питоми простор, са свим што је на њему и јужним небом над њим.                                                                                         

  • Који је централни мотив ове приповетке? Опишите на који начин је он представљен. Који су остали мотиви у овој приповеци? Размислите о њиховој симболици.
  • Мотиви: централни мотив– мост (бео, смео, издвојен, усамљен, одудара од околине, необичан, залутао, ухвађен у кршу); поређење са мишљу (персонификација).

Остали мотиви: смрт (пролазност) и рађање (трајност, неуништивост); ћутање, стваралаштво, рад, људско зло, доброчинство, лепота.

Како је приказан мост у односу на околину (пејзаж) и ликове? Које стилске фигуре препознајете у опису моста? Која је функција оваквог књижевноуметничког поступка?

  • Уметнички поступци у приказивању моста.

Контраст – дивљина (околина) : лепота (мост); рађење : смрт.

  • Паралелизам– паралелно приказивање спољашњости моста и унутрашњости људи.
  • Везивање пажње за мост и удаљавање пажње од моста.
  • Функција– истаћи значај и лепоту грађевине. 
  • Изврши анализу композиције приповетке. На колико тематских целина је можемо поделити? Шта је садржај сваке од њих?
  • Композиција:

Део о везиру Јусуфу

  1. Интриге, завера и утамничење везира Јусуфа.
  2. Везир, заточен, сећа се свог порекла (земља, крај, отац, мајка, детињство, набујала Жепа, невоље и патње сиромашних сељака).
  3. Избављење из тамнице и повлачење у себе.
  4. Сазнање: време и стихија руше и односе све што човек створи.
  5. Идеја да се подигне мост, грађевина која ће одолевати времену и бити од највеће користи људима.

Део о неимару и мосту

  1. Долазак неимара из Цариграда у Жепу.
  2. Неимарово одвајање од света и повлачење у самоћу и себе. (У ћутању и тишини, у бдењу и непрестаном размишљању ствара визију будућег моста и ради на његовој конкретизацији.)
  3. Изградња моста.
  4. Појава моста (склад и лепота).
  5. Дивљење и усхићење других лепотом моста.
  6. Одлазак неимара и његова смрт.

Трећи део о ћутању

  1. Моћ и усамљеност (Везир је моћнији но што је био, али је сада усамљенији и несигурнији.)
  2. Страх од живота („Свако људско дело и свака реч могу да донeсу зло. )
  3. Исписивање мисли „У ћутању је сигурност.“
  4. Брисање записане максиме (да не остане никакав вербални знак).
  5. Мост, изграђен и сам, траје кроз векове.
  6. Одлука. (Наратор, после више векова, ослоњен на камен моста, доноси одлуку да напише причу о њему, да тако подигне још један мост који ће повезати тренутак давне прошлости и садашњости.)

Изврши анализу ликова, њихових поступака, размишљања и осећања.

  • Анализа ликова.
  • У причи се наизменично прати судбина два лика, великог везира Јусуфа, пореклом из Жепе (забити крај Босне, уз реку Дрину), и неимара, безименог, тајновитог Италијана који диже мостове по Отоманској империји и кога везир, изашавши као победник из цариградских дворских сплетки, најми да у родној Жепи као задужбину изгради мост.
  • Везир Јусуф се са својом угроженошћу суочава као неко ко пре тога, пењући се постепено по скали друштвене моћи, а пореклом из забачене провинције које није обећавало много, доспева до самог врха власти. Он схвата да моћ, ма колико велика била, може увек да се изгуби. У људском свету је то тако, човек вазда може да посрне, ма где био и ма шта га штитило, па већ прва реченица приче о Јусуфу говори управо о посртању. Славу и пропаст, као и живот и смрт, дели танка граница, размак ни колико је оштрица ножа. Јусуф је био присиљен да то сагледа, не као књишку истину, већ као најгрубљу збиљу властитог живота. Несрећа, разочарење и бол враћају човека у прошлост и сећају га завичаја. Волео је да мисли управо на родно село Жепу у часовима велике неизвесности да ли ће славу и успех заменити понижавајућа смрт.
  • Када поврати власт и учврсти се у њој, велики везир долази до још једне спознаје: да моћ, кад се има и док се има, треба употребити на оно што људи осећају као своје добро, што ће отклонити или барем смањити тегобност њиховог живота, живота уопште. Он доноси одлуку да сагради мост у свом завичају и пружи „највеће добро“ тим људима. Егзистенцијално угрожавање не само да није уништило црту и потенцијал доброте у њему, већ их је појачало и развило. Али, с  друге стране, вест о егзистенцијалној угрожености донела је последице везировом унутрашњем животу и на тај начин што  му време не доноси заборав. Тамница, „као неодређен ужас“, јавља се, све чешће Јусуфу, у сну, прелазећи и у јаву. Везира обузима страх од живота и дубоко неповерење према свему што га окружује. Моћ коју има, обезбеђеност у којој поново може да ужива, не помажу. Њиме овладава мисао „да свако људско дело и свака реч могу да донесу зло“. Та мисао је израз страха од живота и доноси неповерење према свему.  За везира је живот постао затрован  немотивисаном подозривошћу и страхом. Добро које чини, знак је опирања томе, у томе што други осећају као највеће добро јесте живот и снага живота. Ма и не била велика нада да доброчинствено делање може у свему и трајно успети, човек чини оно што може − живот је у томе. Јусуф изражава и свест о осећању немоћи да се прилике на земљи поправе, о неиспуњивости таквог задатка. И колико таквих покрајина има на овом божјем свету? Колико дивљих река без моста и газа? Колико места без питке воде, и џамија без украса и лепоте? Шта вреде његова слава и везирски сјај, кад се, искусио је то, све зачас може променити, и кад много тога остаје мрачног и неуљуђеног, без обзира на уложене напоре, тако да изгледа како чак и Бог ту помаже „само делимично“? Смисао очаја и оваквог осећања немоћи Јусуфове у нечем битном се мења и употпуњује захваљујући моћи коју има уметник. Сам Јусуф ће је такође упознати, препознати и признати, потврђујући тим признавањем оно најбоље и најплеменитије у самоме себи.
  • Уметник нема моћ над људима, а догађа се да не жели много с њима ни да општи, као што то не жели Италијан-неимар. У причи га не чујемо да проговара и једну једину реч; знамо да преко преводиоца издаје налоге мајсторима. Живи сам у брвнари коју је себи саградио, сам себи кува, а од Циганина Селима чујемо да једнако струже оно камење, па пише нешто; па струже, па пише. Све тако. Каже Селим и ово: А нит говори нит ромори. Оно никад нисам видио. И, људи моји, колико се намучи, ето годину и по, а кад би готов, пође у Стамбул и превезосмо га на скели, одљума на оном коњу: ама да се једном обазрије јал на нас јал на ћуприју! Јок.
  • Прави уметник, какав је и овај Италијан, има другачију моћ од оне коју имају властодршци.
  • Преданост неимара делу подразумева и неодустајање. Мајстор је онај који не одустаје, никада. Дух је јачи, али и упорнији од природе, као што је и стрпљив пред невољама светског живота. Кад вода пробије брану, неопходну за изградњу моста, мештани одмах имају своје, њима својствено објашњење: у народу пође шапат да Жепа не да моста на се. Када понестане новаца, одмах се у народу јави мрмљање да од моста неће бити ништа. Такво „мрмљање“, у којем се мешају малодушност, злослућење, па и злурадост, с исконским неповерењем према сваком добром исходу, карактеристично је за заједнице из какве је потекао и везир Јусуф. Неимар долази из другог света. Дела оних који долазе из овог „света“налазе се свуда, па и на Дрини, и на Жепи. Негде их је, разуме се, више, негде мање. Та дела, кад се нађу у растргану и пусту крају, делују у њему страно. Мост као да је долетео однекуд, његов лук смишљених и танких линија (…) изгледа као да је у лету само запео за тај оштри мрки крш, пун кукуриковине и павите, и да ће првом приликом наставити лет и ишчезнути. Али он стоји ту, као оваплоћење Италијановог мајсторства и најбоље, најузвишеније и најживотније побуде у Јусуфу.
  • Зашто Јусуф није урезао ништа на мосту што би говорило о његовом доброчинству?
  • Разлог, али само донекле, може бити његово уверење, посебно и додатно учвршћено страхом и неповерењем који су га преплавили, да и свака реч може донети зло. Девизу У ћутању је сигурностон примењује уместо да пусти да је уклешу у камен. И тиме ће понеко могуће зло, понешто од зла, бити можда предупређено. Али, кад се боље погледа шта прича каже, шта мора да каже, види се да то није једини, а, по свему, ни претежан разлог оваквог његовог одбијања да себе овековечи и јавно, за сваког ко игда буде ишао мостом препознатљиво.
  • Јусуф је, наиме, у прилици да направи разлику између правог уметника, који његову доброчинствену вољу спроводи у дело, и „уметника“ (интелектуалца, човека од пера, муалима … како год да се назове тај тип човека, у свим временима присутног, неизбежног), који састави две-три улизичке речи, уз напомену да је то учинио „с великим трудом“. Стихови те врсте треба да увећају и утврде славу властодршца, да буду последњи печат на његовој задужбини и дају јој смисао који ће управо у тим, тако траженим и нађеним речима бити трајно забележен. Италијан-неимар је, завршивши мост, на путу из Босне у Цариград умро од куге, добивши само четвртину своје награде. Неимар нема ни родбине, нити је оставио наследнике, ни тестамент; нема ни дуга, као ни готовине. Сиротиња је његов наследник. Сваки човек који се тамо затекне, прелазиће преко моста који је саградио, гледаће га, можда и додиривати.
  • Велики везир прецртава натпис приближавајући се неимару коме је градњу поверио. Изједначује се, повлачећи се у анонимност, у нечем важном с њим, без жеље да подсећа да му свако ко мостом ходи дугује захвалност за ту задужбину, која је „највеће добро“ док је нема. Племенита доброта је она која никог неће да чини дужником, она се прелива у саму грађевину. За прелазак преко понора мост је добар и без натписа − натпис није нужан, а доброчинство, без које моста нема, јесте. Ни светском моћнику какав је велики везир Јусуф, ни уметнику какав је Италијан-неимар похвала не треба. Уметник је награђен највише тиме што је то што јесте − уметник; што може то што може, и уме оно што уме. Везир му се, у духу, приближава, колико је то могуће. Потпис изостаје јер испред лепоте не треба да стоји људска таштина.
  • Главна идеја: уметничко дело продужава живот ствараоца (уметност је изнад смрти).
  • Мост и његов смисао
  1. ЕСТЕТИЧКИ СМИСАО − мост је уметничко дело које одликује склад и лепота, што мами и одушевљава.
  2. ДРУШТВЕНОКОРИСНИ (ПРАКТИЧНИ) СМИСАО − олакшава љидима живот.
  3. ЕТИЧКИ СМИСАО − зближава и спаја људе, чини да мање буде разлика међу њима и више разумевања и заједништва; повезује вере и нараштаје.

4.ФИЛОЗОФСКИ СМИСАО − пропадају моћ и слава, а остаје само оно што је трајно (материјализовано) и од неког значаја за будуће нараштаје. Из овог филозофског смисла проистиче и основна идеја ове Андрићеве приче.

  • Подидеје у приповеци

Нема великих идеја и дела без самоће, великих бдења, заноса и самоодрицања. Само онај ко успе да нешто створи и остави иза себе може да осмисли и продужи себе у временима која долазе. Човек стварајући , штити себе од пролатности и заборава Онај који ствара и целог себе уноси у оно што ствара, странац је за друге, јер је недоступан другима, али и други бивају њему странци.

Које су одлике Андрићевог стила у овој прповеци?

Писана реалистичким стилом. Мајсторство и лепота приповедања. Нема расплинутости, све је чврсто повезано и унутар себе усклађено. Мирноћа и убедљивост приповедања. Реченица је јасна, складна, мисаоно богата.

                                                             Пут Алије Ђерзелеза

О писцу: књижевник, дипломата, добитник Нобелове награде за књижевност (1961)

       Ex Ponto, Немири, Мост на Жепи, На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица

Проклета авлија, Аска и вук

Алија Ђерзелез: легенда и стварност

  • однос масе и појединца
  • хан, цигански вашар, Сарајево
  • приповедање: мирно и емотивно стабилно; наратор свезнајући (треће лице)
  • дескрипција: описи природе кратки, детаљни, реалистички, жив и сочан језик
  • доминантни мотиви: немир и усамљеност, чежња за досезањем лепоте
  • карактеризација ликова: развојна, детаљна, функционална

склад спољашњих догађања и унутрашњих збивања

ликови су сложени (смена мисли, емоција, расположења, трагичног и комичног, среће и

несреће, узвишеног и смешног, славе и пораза)

 

  • Анализа ликова ‒

 

  • лик Алије Ђерзелеза: легендарни јунак – херој, узвишен, изузетан, митска личност

стварност – мали, здепаст, обузет немиром, несигуран, неспретан,

несналажљив, трапав, несрећан, усамљен, неприлагодљив

простодушан, очаран женском лепотом

однос према жени

  • Венецијанка: лепа и нежна, далека, недоступна
  • Земка: стварна, лепа (стас, лице, очи), женствена, наглашена чулност
  • Катинка: изузетна лепота, несрећна, фаталност лепоте

 

  • универзална значења: однос масе и појединца, потреба за досезањем лепоте,

трагика положаја људи који се издвајају из масе

 

 

                

 

Српски 12 – 16.10.2020.

Погледајте презентацију за лекцију о књижевности старог века.

stari vek prezentacija 23

Ову лекцију можете одгледати и на следећем линку:

https://rtsplaneta.rs/video/show/1713270/

Ученици који ове седмице долазе у школу радиће правописни тест, а ученици који су на онлај настави читају по један грчки мит ( добили сте задужења на часу).

Линк на коме можете пронаћи књигу са грчким митовима је следећи:

https://istorijaosvmpek.files.wordpress.com/2014/11/robert-graves-grcki-mitovi.pdf

Припремите се да представите свој задатак:  речима, сликама, презентацијом или мапом ума. Сами одаберите начин.

Eнглески језик II4 – обавештење у вези поправљања оцене са контролног задатка

Група ученика која долази на наставу у школу следеће седмице ће радити поново контролни у уторак 13.10. 5. час да би поправили оцене (раде само ученици који су добили 1).

Група која је на онлајн настави, имаће прилику да поново ради контролни и поправи јединице  у среду  на 6. часу у 11 часова како смо се и договорили прошле седмице.

Контролни из текућег градива (Unit 5) ћете имати 20.10, и 27.10.