Дневне архиве: 13. октобра 2020.

Историја:Грчко-персијски ратови;Пелопонески рат

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТ (499-449.г.п.н.е)
•У рату су се сукобили грчки полиси и Персијско царство.
•Повод-Јонски устанак 499г.п.н.е.
•Највеће битке: Маратонска битка (490г.п.н.е) Термопилска ( 480г.п.н.е) битка код Саламине (480г.п.н.е)
•Победа грчких полиса и јачање Атине.

ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ (431-404г.п.н.е)
•Вођен између Атинског поморског савеза на челу са Атином и Пелопонеског савеза на челу са Спартом.
•Рат се води за превласт у грчком свету.
•У сукобу је победила Спарта,али су сви грчки полиси били ослабили.

 

Средња и тренутна брзина

Средња и тренутна брзина

 

Подсећање:

v_{sr}=\frac{s_{u}}{t_{u}}

Средња брзина – количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања.

 

Формулу за средњу брзину можемо да напишемо и у следећем облику:

v_{sr}=\frac{s}{\triangle t}

где је s пређени пут који тело пређе у временском интервалу \triangle t=t_{2}-t_{1}.

 Уместо појма временски интервал често користимо појам време кретања, које означавамо словом t.

v_{sr}=\frac{s}{t}

Овако дефинисана средња брзина је скаларна величина.

Средња брзина непотпуно описује кретање. На основу средње брзине не може да се одреди где се тело налазило и како се кретало у одређеном тренутку.

Кретање тела је потпуно познато ако се знају положај и брзина тела у сваком тренутку. Брзина тела у одређеном тренутку назива се тренутна брзина.

Тренутна брзина може да се прикаже као средња брзина у веома малом интервалу. Најмањи временски интервал је бесконачно мали временски интервал  чији се почетни и крајњи тренутак практично поклапају.

Да би се у потпуности описало кретање тела, тренутна брзина мора да буде приказана као векторска величина. Тренутна брзина, као векторска величина дефинише се помоћу вектора помераја за који се материјална тачка помери у бесконачно малом интервалу времена.

\overrightarrow{v}=\frac{\overrightarrow{\triangle r}}{\triangle t}    за    \triangle t\rightarrow 0

Правац вектора тренутне брзине се поклапа са правцем тангенте на путању у посматраној тачки, смер је одређен смером кретања тела, а интензитет је једнак средњој брзини у бесконачно малом временском интервалу.

Код праволинијског кретања правац вектора брзине се поклапа са правцем путање.

У зависности од тога да ли је правац вектора брзине константан или се мења, кретање може бити праволинијско и криволинијско.

Подела кретања на основу интензитета тренутне брзине – равномерно и неравномерно (променљиво).

Историја-Грчки полиси-Спарта и Атина

ГРЧКИ ПОЛИСИ-СПАРТА И АТИНА

•Град држава у старој Грчкој назива се полис.Два најмоћнија полиса били су Спарта и Атина.
•Спартанско уређење заснивало се на власти двојице краљева,герузије и народне скупштине.Њено становништво чинили су Спарти јато,перијеци и хелоти.
•Уређење Атине претрпело је више промена да би крајем VI века пре нове ере у Атини била успостављена демократија.То је облик државног уређења у којем влас припада народу ( демосу)Поред демоса у Атини су живели аристократи,странци и робови.

Вертикални хитац

Вертикални хитац

Земља привлачи сва тела која се налазе на њој или у њеној околини. Сила којом Земља привлачи сва тела назива се сила Земљине теже.

Под дејством силе Земљине теже тела се крећу убрзано према земљи.

Пошто је узрок овог убрзања Земљина тежа оно се зове убрзање Земљине теже а обележава се са g (g од латинске речи gravitas што значи тежина)

У безваздушном простору (вакууму) сва тела падају са једнаким убрзањем без обзира на њихову тежину и величину. Прецизним мерењима утврђено је да убрзање Земљине теже на географској ширини 450 и на нивоу мора износи g=9,81\frac{m}{s^{2}}

на половима: g=9,83\frac{m}{s^{2}}

на екватору:  g=9,78\frac{m}{s^{2}}

Облик путање и начин кретања у пољу Земљине теже зависи од брзине коју тело има у почетном тренутку (почетна брзина ). Подела кретања у пољу Земљине теже на основу правца вектора почетне брзине:

  • вертикални хитац
  • хоризонтални хитац
  • коси хитац

ВЕРТИКАЛНИ ХИТАЦ

Слободан пад је равномерно убрзано праволинијско кретање без почетне брзине, у безваздушном простору услед деловања силе Земљине теже.slobodan pad

равномерно убрзано кретање без почетне брзине слободан пад
v=at  v=gt
s=\frac{at^{2}}{2}  s=\frac{gt^{2}}{2}
v^{2}=2as  v^{2}=2gs

положај тела:

h=h_{0}-s

h=h_{0}-\frac{gt^{2}}{2}

h_{0}– висина са које тело пада (максимална висина).

 

Хитац наниже је кретање тела баченог са неке висине неком брзином усмереном вертикално наниже.

Убрзање Земљине теже g има исти смер као и почетна брзина v0 па је кретање убрзано.

hitac nanize

равномерно убрзано кретање са почетном брзином хитац ниниже
v=v_{0}+at  v=v_{0}+gt
s=v_{0}t+\frac{at^{2}}{2}  s=v_{0}t+\frac{gt^{2}}{2}
v^{2}=v_{0}^{2}+2as  v^{2}=v_{0}^{2}+2gs

положај тела:

h=h_{0}-s

h=h_{0}-(v_{0}t+\frac{gt^{2}}{2})

h_{0}– висина са које тело пада (максимална висина).

 

Хитац навише је кретање тела баченог неком почетном брзином ветикално навише са неке висине или са земље.

Убрзање Земљине теже g има супротан смер од смера почетне брзине  па је кретање успорено.

hitac navise

равномерно успорено кретање хитац навише
v=v_{0}-at  v=v_{0}-gt
s=v_{0}t-\frac{at^{2}}{2}  s=v_{0}t-\frac{gt^{2}}{2}
v^{2}=v_{0}^{2}-2as  v^{2}=v_{0}^{2}-2gs

положај тела:

h=h_{0}+s

h=h_{0}+(v_{0}t-\frac{gt^{2}}{2})

h_{0}– висина са које тело пада (максимална висина).

Брзина Пређени пут Брзина – пређени пут
слободан пад   v=gt   s=\frac{gt^{2}}{2}   v^{2}=2gs
вертикални хитац наниже  v=v_{0}+gt   s=v_{0}t+\frac{gt^{2}}{2}  v^{2}=v_{0}^{2}+2gs
вертикални хитац навише

Маркетинг у туризму и угоститељству – III4

Дрaги учeници,

Наставна јединица коју смо учили данас је:

Стратегија маркетинга у туризму

Достављам вам презентацију:

13.10. Стратегија маркетинга у туризму

Уколико имате било каква питања слободно питајте. Мој e-mail је: dalmariczlatibor@gmail.com

Поздрав,

Давид Марић.

Основи туризма и угоститељства – I4

Дрaги учeници,

Наставна јединица које смо учили данас, 13.10. је:

Туризам специјалних интересовања

Достављам вам презентацију:

13.10. Туризам специјалних инатересовања

Такође вас овим путем обавештавам да ће група која је наредне седмице у школи тест радити у уторак 20.10., а следећа група ће тест радити у уторак 03.11., након повратка са блок наставе. Обновите лекције које смо до сада радили.

Уколико имате било каква питања слободно питајте. Мој e-mail је: dalmariczlatibor@gmail.com

Поздрав,

Давид Марић.

Равномерно променљиво праволинијско кретање

Равномерно променљиво праволинијско кретање

Тело се креће променљиво ако у једнаким временским интервалима прелази различите путеве. Равномерно променљиво кретање је променљиво кретање код кога се брзина равномерно мења (повећава или смањује).

На пример: у току сваке секунде кретања брзина се повећава за исту вредност.

  • брзина се равномерно увећава – равномерно убрзано кретање
  • брзина се равномерно смањује – равномерно успорено кретање

пример:

  • почетном тренутку (почетак мерења времена t1=t0=0) одговара брзина v0 (v1=v0) – почетна брзина
  • мерење времена се завршава у тренутку t (t2=t) када је брзина кретања v (v2=v)

a=\frac{\triangle {v}}{\triangle t}

\triangle {v}= a{\triangle t}

примењено на овај случај:

промена брзине: \triangle {v}={v}-{v_{0}}

временски интервал: \triangle t=t-0=t

након замене у претходну једначину за промену брзине:

v-v_{0}= at

v=v_{0}+at

тренутна брзина равномерно убрзаног кретања са почетном брзином

Када тело полази из мировања – почетна брзина је једнака нули:

v_{0}=0

v=0+at

=at

тренутна брзина равномерно убрзаног кретања без почетне брзине

Код равномерно успореног кретања брзина и убрзање имају супротан смер, у току кретања брзина се смањује.

Брзина се смањује – убрзање се узима са знаком минус

v=v_{0}-at

тренутна брзина равномерно успореног кретања

График зависности брзине од времена код равномерно променљиог праволинијског кретања

  • убрзано без почетне брзине

grafik 3

  • убрзано са почетном брзином

grafik 4

  • успорено

grafik5

Средња брзина – количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања.

v_{sr}=\frac{s_{u}}{t_{u}}

Код равномерно променљивог праволинијског кретања брзина се мења равномерно, па средња брзина може да се израчуна по формули:

v_{sr}=\frac{v_{0}+v}{2}

Зависност пређеног пута од времена

Када у формулу за средњу брзину v_{sr}=\frac{v_{o}+v}{2} заменимо формулу за тренутну брзину v=v_{0}+at добијамо:

v_{sr}=\frac{v_{0}+v_{o}+at}{2}

v_{sr}=\frac{2v_{0}+at}{2}

v_{sr}=\frac{2v_{0}}{2}+\frac{at}{2}

v_{sr}=v_{0}+\frac{at}{2}

Пређени пут је једнак производу средње брзине и протеклог времена:

s=v_{sr}t

ако се у ову формулу замени претходно изведена формула за средњу брзину, добија се:

s=(v_{0}+\frac{at}{2})t

s=v_{0}t+\frac{at^{2}}{2}

пређени пут код убрзаног кретања са почетном брзином

без почетне брзине:

s=\frac{at^{2}}{2}

успорено:

s=v_{0}t-\frac{at^{2}}{2}

График зависности пређеног пута од времена код равномерно променљивог праволинијског кретања

grafik 6

 

Агенцијско и хотелијерско пословање (вежбе) – II4 друга група

Дрaги учeници,

Наставне јединице које смо учили јуче, 12.10. и данас, 13.10. су:

Вербална комуникација (карактеристике, правила и вештине)

Невербална комуникација

Активно слушање (подршка доброј комуникацији) и неактивно слушање

Достављам вам презентације:

12.10. Вербална комуникација (карактеристике, правила и вештине); Невербална комункација

13.10. АКТИВНО СЛУШАЊЕ – ПОДРШКА ДОБРОЈ КОМУНИКАЦИЈИ; НЕАКТИВНО СЛУШАЊЕ

Уколико имате било каква питања слободно питајте. Мој e-mail је: dalmariczlatibor@gmail.com

Поздрав,

Давид Марић.

Убрзање

Убрзање

пример: променљиво кретање

  • аутобус (полазак и заустављање)
  • аутомобил (полазак, заустављање, претицање)
  • атлетичар – у финишу трке повећава брзину, кад прође кроз циљ успорава

ПРОМЕНЉИВО КРЕТАЊЕ – у току кретања брзина се мења

Тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.

  • полазак аутобуса – повећава се брзина – шта ради – убрзава
  • заустављање аутобуса – смањује брзину – шта ради – успорава

пример: југо и формула 1 – до брзине од 100\frac{km}{h}

  • брзина се повећава у оба случаја
  • југо – 20 секунди
  • формула 1 – 3 секунде
  • код формуле 1 се брзина повећава много брже

Да би се добила потпуна информација о промени брзине, није довољно да се зна само за колико се брзина променила, него и временски интервал за који се то догодило.

колико се брзо брзина мења

Да би се описало променљиво кретање у физици се користи величина која се назива убрзање.

Убрзање може да има сталну вредност, а брзина тела се при томе мења равномерно (сваке секунде се мења за исту вредност) или променљиву вредност када не постоји правилност у промени брзине.

Пошто убрзање може да да буде променљиво, као и случају брзине, дефинише се средње и тренутно убрзање.

пример: посматрамо кретање тела

ubrzanje 1

промена брзине: \triangle \overrightarrow{v}=\overrightarrow{v_{2}}-\overrightarrow{v_{1}}

временски интервал: \triangle t={t_{2}}-{t_{1}}

Убрзање се означава малим словом а (од италијанске речи acceleratio што значи убрзање ).

Средње убрзање је векторска величина и представља количник промене брзине и временског интервалом у којем је та промена настала.

\overrightarrow{a_{sr}}=\frac{\triangle \overrightarrow{v}}{\triangle t}

\overrightarrow{a_{sr}}=\frac{ \overrightarrow{v_{2}}-\overrightarrow{v_{1}}}{t_{2}-t_{1}}

Вектор средњег убрзања има правац и смер као вектор промене брзине.

Тренутно убрзање се дефинише слично као што је дефинисана тренутна брзина. Посматра се промена брзине у бесконачно малом временском интервалу.

\overrightarrow{a}=\frac{\triangle \overrightarrow{v}}{\triangle t}      \triangle t \rightarrow 0

Тренутно убрзање је средње убрзање у бесконачно малом временском интервалу.

У пракси, када се говори о убрзању, увек се мисли на његову тренутну вредност. Због тога се изоставља реч тренутно и користи само појам убрзање.

Јединица за убрзање:

[a]=\frac{\frac{m}{s}}{s}=\frac{m}{s^{2}}  метар у секунди за секунду или метар у секунди на квадрат