Дневне архиве: 17. октобра 2020.

Маркетинг у туризму – IV3

Дрaги учeници,

Наставна јединица коју смо учили у четвртак, 15.10. је:

Маркетинг на нивоу туристичке политике

Достављам вам презентацију:

15.10. Маркетинг на нивоу туристичке политике

Тест из маркетинга у туризму ће група која наредне седмице долази у школу радити у среду 21.10, а седам дана после 28.10. тест ће радити и друга група.

Обновите лекције које смо до сада учили нарочито оне које говоре о концепту маркетинг микса и специфичности услуга у односу на производе; подсетите се лекција и о туристичком тржишту (понуда и тражња).

Уколико имате било каква питања слободно питајте. Мој e-mail је: dalmariczlatibor@gmail.com

Поздрав,

Давид Марић.

Биологија – Биодиверзитет

БИОДИВЕРЗИТЕТ

Представља разноврсност живог света на планети.

Биодиверзитет може бити:

  • генски – разлике између гена у оквиру исте врасте
  • специјски – разлике између јединки различите врсте
  • екосистемски – разлике између екосистема у природи

ПРЕПОЗНАЈТЕ О КОЈОЈ ВРСТИ БИОДИВЕРЗИТЕТА СЕ РАДИ:

Raznovrsnost gena (genetički biodiverzitet) • Raznovrsnost između jedinki iste vrste. • Svaka jedinka na planeti ima jedin...

Specijski biodiverzitet Srbije 10000 172 117 600 172

Разговараћемо детаљније на часу.

Поздрав, Данијела

 

 

 

 

Српски 12 -16.10.2020.

Стеван Раичковић: „Камена успаванка“

Ове седмице прочитајте песме из збирке „Камена успаванка и упознајте се са поезијом Стевана Раичковића, (избор песама из Читанке).

Како се зове књижевни правац након Другог светског рата? Које представнике српске савремене поезије знате? Које су најбитније одлике српске поезије након Другог светског рата? Какав је став песника према форми песме и устаљеним мотивима? По чему препознајемо такве песнике?

Подсетићемо се да је књижевно стварање које обухвата временски период од Другог светског рата, па до данас, називамо Савремена књижевност. Сложићемо  се са идејом да тај појам у себи садржи и временску одредницу данашњице, иако можда не одређује најпрецизније културну делатност која се одвија у 21. веку.

Књижевници који чине ову групу песника су Васко Попа, Миодраг Павловић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Бранко Миљковић и други. Након послератног борбеног заноса, песници се окрећу личним емоцијама, исповедају се, чује се болни крик човека 20. века. Савремени песници уносе мотивске новине у своја дела, разбијају форму и теже да њихове песме буду другачије, а са друге стране, постоје и такозвани традиционални песници, тј. они који се ослањају на раније епохе. Они су приврженици традиционалног облика, стиха, строфе, мотива и њихова се поезија по самој форми разликује.

О песнику:

Рођен је 1928. године у Нересници код Кучева. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, а студирао је на Филолошком факултету у Београду. Са седамнаест година је почео да објављује песме, објавио је више од двадесет збирки песама, књиге за децу, есеје, антологије. Добитник је многих књижевних награда: Октобарске, Седмојулске, Невен, Змајеве награде, Жичке хрисовуље… Преводио је руске песнике, Шекспирове сонете, као и Петраркине. И Раичковићева поезија је превођена на руски, пољски, чешки… Био је дописни, а потом и редовни члан САНУ. Најзначајнија дела су песничке књиге: Детињства (1950), Песма тишине (1952), Балада о предвечерју (1955), Камена успаванка (1963), Записи о црном Владимиру (1971); есеји: Белешке о поезији (1978), Интимне мане (1985). Умро је 2007. године у Београду.

О поезији:

Збирка сонета Kамена успаванка је најпознатија песничка књига Стевана Раичковића. Његова поезија је спој старог и новог, спој мисаоности и осећајности. Раичковић пева о човеку, његовој усамљености, о пролазности и смрти. Тематски се ослања на свет природе (ливаде, птице, камење, траве…) и она је материјални оквир за оне суштине које намерава да изрази. Љубав према природи води до љубави према поезији. Из такве поезије ниче егзистенцијални крик човека у савременом свету. Његове песме су обликом класичне, али својом осећајношћу су блиске човеку савременог доба.

Анализа песме  Камена успаванка

Како сте доживели песму? Шта чини мисаоно језгро песме? Која је њена тема? Да ли се она може лако уочити?

Песма на необичан начин говори о пролазности и смрти. Мисаоно језгро чине љубав према животу и свест о смрти, као и жеља да се окамењеним сном надмудри пролазност. Ученици ће уочити тему (главни мотив песме):

ТРАГИЧНИ ДОЖИВЉАЈ ПРОЛАЗНОСТИ И СМРТИ

Анализу песме ћемо отпочети промишљањем о насловној синтагми и ове песме, али и целе збирке – КАМЕНА УСПАВАНКА. Како тумачите наслов песме? Шта је у њему необично? Какве особине иду уз камен? Како доживљавамо реч успаванка?

Наслов песме је нелогичан, дат у контрасту. Камен асоцира на постојаност, чврстину, хладноћу, непроменљивост…

Успаванка на лакоћу, мамљење у сан, али има и елемент певања, јер је то песма која се пева да се у сан утоне…

Сам наслов песме дат је у облику реторичке фигуре, оксиморона, који подразумева спајање елемената супротног или веома различитог значења (добар пример оксиморона је насловна синтагма романа Владана Деснице „Зимско љетовање).

Посматрајте читаву песму. Какву улогу има градацијски низ глагола у императиву? Који је песников разлог позивања природе и човека да утону у сан? Коме све песник поручује да се успава, зарасте у сан камени, да се заустави у покрету? Како сте схватили стих „ви руке по трави, ви уста у сени? Песник, дакле, зауставља тренутак чулности, како то објашњавате?

Песник поручује свима и свему да се успава, да се заустави у покрету, утоне у сан камени. Песник жели да овековечи сва пролећа, лепоту, срећу и задовољство. Он поручује људима(добрим, горким, занесеним), биљкама, цвећу, водама, мостовима, птици. Позив на сан камени се односи и на делове тела у акцији (руке по трави – они који улепшавају свет; уста у сени – они који се љубе). Жели да овековечи и најинтимније тренутке без којих људско постојање губи смисао.

Коме ће се песник надаље обратити? Зашто? Шта песник поручује? Зашто је плав сан камени?

Песник се обраћа и водама и мостовима. Они су материјални знакови и симболи човекове тежње да премости препреке, празнине. Да зарасту у плав сан камени. Жели да све остане у лепотама у којима се нашло. Поручује природи: биљци и цвећу, жели да она остане вечно лепа и бујна у својој лепоти.

Последња строфа доноси нов мотив. Који? По чему се разликује последња строфа? Зашто песник то чини?

Мотив последње птице појављује се у последњој строфи и за њу ће песник везати и своје име. У финалној строфи је изостављена, нарушена рима. Тиме песник и звуковно, музички наглашава њену посебност. Издвајањем себе говори да он припада свему, да он није толико важан у односу на све вредности које нестају. Песник позива на сан, на трајну успаванку која ће надмудрити време и задржати непоновљивост покрета и стања. И тиме изриче страх од смрти, присутан код готово сваког човека, али и превазиђен тиме што је наглас изговорен.

Обратите пажњу на лексему КАМЕН. Шта примећујете? Шта песник тиме постиже?

Лексема КАМЕН мења своју семантику и облик: камен – именица, сан камени – придев, скаменити – глагол.

Песник оваквом игром речи постиже свеобухватност – предмет, особина, дешавање, и њиме појачава звуковност песме. Песма мелодијом и ритмом мами да се утоне у сан.

У којој форми је испевана песма? Каква је рима? Каква је дужина стихова? Које стилске фигуре уочавате у песми?

Песма је испевана у форми сонета ( два катрена и два терцета).

Рима је парелелна, правилна и чиста, једнолична, све до нарушавања у 13. стиху.

А у 11, 10, 12. стиху доприноси ритмичности, што уз присутну мелодичност потврђује тон успаванке.

Најуочљивија стилска фигура је ЕПИФОРА, дата кроз риму. Наслов песме је у КОНТРАСТУ, као и стихови: ви живи, ви сутра убијени; црне воде у беличастој пени, СИМБОЛИ – камен, птица, мостови, вода, МЕТАФОРА – плав сан камени, рике по трави, уста у сени, ПОРЕЂЕЊЕ – успавајте се, к’о камен, ГРАДАЦИЈА – успавајте се… засрастите… заустави се… скамени, ЕПИТЕТИ – добри, горки, занесени, плав сан, црне воде, беличастој пени… ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – изговори тихо ово име.

А. Ками: „Странац“

Надам се да сте прочитали лектиру, а сада погледајте презентацију за ову лекцију.

kami stranac stranac kami prezentacija 2018

Спремите се да усмено одговарате, а за следећу седмицу прочитајте причу „Чекања“ коју је написао Хорхе Луис Борхес.

Туристичке манифестације посвећене здравој исхрани

ИЗВЕШТАЈ СА ЧАСА ПОСВЕЋЕНОГ ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ

Наставни предмет: Агенцијско и хотелијерско пословање

Разред: III-4

Поводом 16. октобра, Светског дана здраве хране, у среду 14. октобара 2020. године, из Агенцијског и хотелијерског пословања, део часа је био посвећен теми – Здрава исхрна.

Тема часа: Туристичке манифестације посвећене здравој исхрани.

Циљ часа је био истицање повезаности туризма и манифестација са здравом исхраном.

Бројне манифестације су посвећене здравој исхрни. Ове године, због актуелне епидемиолошке ситуације неке манифестације нису уопште одржане, док су неке одржане у измењеним условима и малим бројем излагача и посетиоца.

Ученици су представили своје радове на задату тему.

Закључак предметног наставника и ученика: Искрено се надамо и верујемо да ће се након ове епидемије, све манифестације организовати и имати исти значај за представљање гастрономије, здраве исхране, традиције и начина живота одређеног краја.

Саставни део овог извештаја су радови ученика.

TURISTICKE MANIFESTACIJE POSVECENE ZDRAVOJ HRANI 2

      TURISTICKE MANIFESTACIJE POSVECENE ZDRAVOJ HRANI

   ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ 2

ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ 3

   Туристичке манифестације посвећене здравој исхрани

Туристичке манифестације посвећене здравој исхрани

Хигијена – Преглед воде

Преглед воде

Вода се прегледа физичким, хемијским и биолошким методама.

Физичким методама одређују се органолептичка својства воде: боја. мирис, укус и температура.

Боја – безбојна

Мирис – без мириса

Укус – пријатан, освежавајући

Температура – стална.

Хемијским методама се одређује присуство штетних хемијских материја у води. Постоји мала (основна) и велика (проширена) хемијска анализа воде.

Биолошким методама одређује се присуство микро и макро организама у води.