Дневне архиве: 25. октобра 2020.

Српски 26 -30.10.2020.

Поштовани ученици,

Ове седмице је писмени задатак за групу која долази у школу,  а следеће седмице за другу групу. Ученици који похађају онлајн наставу од куће, такође долазе.  Теме није из градива.

Размислите како су на вас утицали писци које сте до сад сретали читајући разна дела. Због чега кажемо да се човек познаје по речима и језику? Сетите се песме „Реквијем“ где је живот упоређен са позорницом на којој свако игра своју улогу. Размислите о значењу тишине. Уме ли она да буде испуњена неким смислом? Размислите због чега смо чекање назвали апсурдном ситуацијом.

Водите рачуна да задатак буде добро структуиран и да има све делове добро разрађене. Проверите и читајте пажљиво оно што сте написали.

НАЈАВА

Прочитајте лектиру „Хамлет“ Вилијама Шекспира (прва седмица  новембра).

Милорад Павић: „Хазарски речник“ (3. седмица новембра).

20. 11.2020. контролни задатак (градиво из области савремена књижевност).

Српски – 26 -30.10.2020.

Ове седмице следе часови из области српске модерне. Пажљиво одгледајте часове и прочитајте песме у читанкама. Одговорите на питања која следе после лекције за домаћи. Одговоре напишите у свеске и донесите по доласку у школу.

Линкови за лекције:

Богдан Поповић: „Антологија новије српске лирике“

https://rtsplaneta.rs/video/show/1664390/

Алекса Шантић: „Вече на шкољу“

https://rtsplaneta.rs/video/show/1668745/

Алекса Шантић: „Претпразничко вече“

https://rtsplaneta.rs/video/show/1680179/

Домаћи задатак:

Одговорите на следећа питања тако што ћете одговоре написати у свеске и донети по доласку у школу.

  • По ком критеријуму је Б. Поповић издвајао лирске од других песама?

  • Која мерила Б. Поповић издваја као она, по којима је он бирао песме за своју Антологију?

  • Коју стилску фигуру препознајте у следећим Шантићебим стиховима:

Но док ми мутни боли срце косе,
Ко студен травку у врх крша гола…

Како се зове фигура звучања која подразумева понављање самогласника у једном или више стихова у песми „Вече на шкољу“‘?

Зашто поетски субјекат у овој песми истиче распетог Бога који ћути? Какву поруку има песма?

НАЈАВА

Следеће седмице:

  1. час Јован Дучић: „Јабланови“, 2. час „Благо цара Радована“, 3. час Милан Ракић: „Долап“.

Научите једну песму по избору до 27.11. 2020. (група која тада долази учи за тај датум, а друга за следећу седмицу).

Српски 26 -30.10.2020.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Предговор Српском рјечнику

Прочитајте пажљиво у вашим Читанкама одломак из Предговора.

 Вук Стефановић Караџић (1787‒1864) рођен је у Тршићу у породици херцеговачког порекла. Његово школовање започиње у школи у Лозници, а наставља се у манастиру Троноша. Прикључује се устаницима 1804. године и ради као писар код Ђорђа Ћурчије .Реуматска болест која је трајно онеспособила његову леву ногу неће спречити његова путовања. Одлази у Пешту где упознаје Саву Мркаља и његове идеје о реформи српске азбуке и народном говору као основи књижевног језика, а потом и у Беч где упознаје Јернеја Копитара који ће га подстаћи на даљи рад.

  • Зашто је Вуков одлазак у Беч од изузетне важности за његов будући рад? Које су прве књиге које Вук објављује и када су оне објављене? Како је Вук извео реформу српске азбуке? Који су разлози због којих се Вук опредељује за јекавски изговор штокавког наречја као сновицу књижевног језика? Када Вук објављује Српски рјечник? Објасни његов значај. Како Вук у Предговору свога Рјечника описује стање у српском језику и књижевности и чиме га објашњава? Како објашњава реформу српске азбуке?

  • Беч је изузетно важан у Вуковом животу јер у њему упознаје браћу Грим и Јернеја Копитара, цензора српских књига. То познанство је Вука коначно определило за бављење књигом и науком. Копитар се и сам залагао за увођење народног језика у школе и књижевност. Под Копитаревим утицајем, Вук почиње да прикупља народне умотворине, објављује 1814. Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу и Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану, а већ 1818. излази Српски рјечник. Полазећи од Мркаљевих радова, и држећи се Аделунговог принципа „Пиши као што говориш, читај како је написано“ Вук саставља азбуку одабирајући гласове који имају самосталну гласовну вредност. Он избацује „танко јер“ (Ƅ) и лƄ, нƄ, тƄ и дƄ замењује гласовима љ, њ, ћ и ђ. Ђ преузима из нацрта Лукијана Мушицког, Ћ из старих српских књига, Џ из румунских књига, а Ј уводи из латинице. Прва верзија азбуке имала је 28 слова, без Х које ће стално почети да користи тек 1836.

  • Још на самом почетку своје реформе књижевног језика Вук се опредељује за јекавски изговор штокавског наречја народног језика јер је тим наречјем говорио народ на највећем простору, створен је највећи број народних умотворина, а и сам је њиме говорио.

  • Други велики корак у Вуковом раду на реформи књижевног језика и правописа је објављивање првог Српског рјечника 1818. У Предговору овог речника Вук ће по први пут користити потпуно чист народни језик.

  • Српски рјечник је тројезични (објашњења су на српском, немачком и латинском језику). Прво издање има 26.270 речи. Лексика је из различитих временских и језичких слојева (словенски, византијско-грчки, турски), а тип лексике је ратарско-сточарски и занатско-војнички с обзиром на живот и време, мада се мора уочити и присуство апстрактних и психолошких појмова. Српски рјечник је енциклопедија народног живота у којој су драгоцени подаци о обичајима и школству, о паганству и митологији, биљном и животињском свету, материјалној и духовној култури Срба.

  •  Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац“ и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.
    Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.

                                      Анализа Предговора Српског рјечника

  • Вук започиње Предговор размишљањем на тему језика у којој се подсећа Доситејевог става да „треба писати језиком као што народ говори“, али да и после тридесет пет година нико то није учинио, чак ни за себе лично није постављао правила писања, већ пишу по правилима „бабе Смиљане“ тј. без икаквих правила. Овакво стање у српском језику и књижевности Вук објашњава тиме да су наши писци самоуки и да немају чак ни буквар, да ако оду у град на школовање, забораве често свој чист српски језик, уче друге језике и служе се њиховим граматичким правилима. Српским писцима је узор славеносрпски језик и неки од њих сматрају да само њиме треба писати, док други мисле да треба направити мешавину славеносрпског и народног језика. Управо су такви писци одговорни за писање без правила јер се они служе логиком да што не знају на српском ‒ пишу на славеносрпском и обрнуто, а ако не знају ни једно ни друго ‒ пишу како им воља. Вук подсећа да је управо из тог разлога годину дана раније написао прву Српску граматику.

У наставку Предговора Вук представља садржај Рјечника. Он се састоји из речи које су познате у народу и које се изговарају како су записане. Затим скреће пажњу на ортографију и на то да је свестан да ће писање речи изазвати највише отпора јер није користио славеносрпску ортографију, већ нову, реформисану азбуку. Он такође и излаже разлоге увођења појединих слова и принципе којима се у при тој одлуци водио.

У школске свеске преписати:

Вук Стефановић Караџић ‒ реформатор језика и правописа”

(Вук Караџић 1789‒1864)

филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина, писац првог речника                     1810. Пешта ‒ Сава Мркаљ (реформа азбуке);

1813. Беч ‒ Јернеј Копитар, (прикупљање српских народних песама, реформа ћирилице,борба за увођење народног језика у књижевност);

  • 1814. „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана”;

реформа азбуке : лƄ ‒ љ уводи џ из румунксих књига

нƄ ‒ њ уводи ј из латинице

тƄ ‒ ћ уводи ф и х

дƄ ‒ ђ

јекавски изговор штокавског наречја;

  • 1818. „Српски рјечник”

тројезични (објашњења ‒ српски, немачки и латински)

26.270 речи

● Значај: енциклопедија народног живота (обичаји, школство, паганство, митологија, биљни и животињски свет).

2. час

ВУКОВ РАД НА ЛЕКСИКОГРАФИЈИ

На почетку овог часа обновићемо знања у вези са Вукововим Српским  рјечником.

  • Када је Вук објавио своје речнике и ко му је на њима помагао? Шта чини садржај Српског рјечника?

  • Прво издање Српског ријечника објављено је 1818. године и садржало је око 26000 речи, на њему му је помагао Јернеј Копитар тако што је речи превео на латински и немачки.

  • Друго издање Српског ријечника објављено је 1852. године и припремљено је уз помоћ младог филолога Ђуре Даничића, а садржало је око 47000 речи.

  • Ово није обично лексикографско дело већ енциклопедија српског народног живота, где су описана и народна веровања, обичаји, предања, исцрпни подаци о нашим крајевима, о флори и фауни, о просвети и школама, о оруђу и оружју… Одреднице су објашњаване и пословицама, загонеткама, стиховима из народних песама.

  • Прелазимо на анализу појединих одредница из Рјечника по избору у Читанци. 

  • Најпре ћемо обновити знање о појмовима лексема, лексички фонд, лексикограф и лексикографија.

    * лексема ‒ језички знак ван текста, онако како је дат у лесикону;

    лексички фонд ‒ сва лексика једног језика;

    лексикограф ‒ онај ко израђује лексикон, прикупља и записује лексеме једног језика;

    лексикографија – наука о изради речника; израда самог речника;

  • Садржај Српског рјечника

    1. Даје нам слику патријархалног породичног живота у ондашњој Србији.

    2. Даје слику класне структуре и занимања која су била актуелна у ондашње време.

    3. Садржи описе паганских, хришћанско-византијских и оријенталних културних слојева у животу српског народа.

    4. Описује народна веровања, обичаје, сујеверја.

    5. Доноси географске називе, описе места, планина, насељених места.

    6. Објашњења појединих лексема садрже и разне песничке и прозне врсте: пословице, загонетке, заклетве, клетве, бајалице, тужбалице, обредне песме, обичајне и шаљиве песме, мање приповетке, легенде, анегдоте, бајке, приче о животињама.

    7. Садржи и записе из Вуковог живота.

    8. Обогаћен је и историјским чињеницама.

    Одредница Божић

    • Шта сте сазнали о обичајима уочи Божића и за време Божића? Које обредне радње се врше током Божићних празника? Из ког разлога се обављају те обредне радње? Зашто су у обредне радње укључене поједине биљке и животиње? Како се описују разлике у обичајима у различитим крајевима? Упоредите ондашње обичаје за време Божићних празника и данашње. У чему су сличности, а у чему разлике?

    Одредница ХАЈДУК

    • Како Вук описује хајдуке и њихове поступке? Шта сте сазнали о начину одевања хајдука? Како се назива турска потера за хајдуцима и како је Вук описује? Како су Турци кажњавали хајдуке? Шта сазнајемо о њиховој храбрости? Какву улогу имају уведене епизоде о Михаилу Шишу и Станку Црнобрњи?

    Одредница ШКОЛА

    • Шта сазнајете о школама тога доба из ове одреднице Рјечника? Које су историјске чињенице о школама данас за нас од важности? Шта се учило у школама тога доба и на који начин? Шта уочаваш као ману таквог начина школовања? Шта су узроци тих недостатака?

3. час

ВУКОВ РАД НА САКУПЉАЊУ И КЛАСИФИКАЦИЈИ ПЕСАМА

Подела народних песама

 Дели их на „песме јуначке, које људи певају уз гусле, и на женске, које певају не само жене и ђевојке него и мушкарци“. Женске песме певају се само ради свог разговора и више се гледа на певање него на песму; јуначке се певају да други слушају и највише се гледа на песму, тј. на садржину.

2. Простирање. Јуначке песме највише се певају по Босни и Херцеговини, Црној Гори и јужним брдовитим крајевима Србије, где свака кућа има гусле и тешко је наћи човека који не зна певати уз гусле, а то знају и многе жене и девојке. По северним крајевима (Срем, Бачка, Банат) ретко се нађу гусле а песме певају само слепци.

3. О постању. Јуначке песме највише спевавају средовечни људи и старци. „Има их који их знају и преко педесет, а може бити и на стотине. Који човек зна педесет различитих пјесама (ако је за тај посао), њему је лако нову пјесму спјевати“.

4. Однос творца према песми. У народу се не сматра неким мајсторством спевати нову песму, нити се то сматра неком славом, и онај који је песму створио, тврди да је од другога чуо. Овај детаљ указује на чињеницу да народни певачи нису имали свест о ауторству већ су творевину, иако је њихова, сматрали општим добром.

5. Настанак варијанти. Песма се ствара тако што свако додаје по нешто. Неки певачи начисто окрену песму на свој начин (прераде је). Отуда о истом догађају по неколико песама. У току преношења „од уста до уста“ песма се поправља али се и квари.

6. Тешан Подруговић је једини певач „који зна песме лијепо и јасно. Он није песме певао уз гусле него их је казивао као из књиге“. Такви певачи су најбољи за записивача.

7. Разносиоци песама. Јуначке песме највише разносе слепци, путници и хајдуци. Слепац живи од певања и милостиње која му се удељује за песму; путник, када дође у кућу, понуде му се гусле да пева; то исто се дешава по хановима и крчмама где један пева а многи слушају, памте и преносе; хајдуци, када су код јатака, дању спавају а ноћу пију и певају уз гусле.

8. О старини песама. Женске песме су старије од мушких јер јуначких мало има старијих од Косова, док су женске старе на хиљаде година. Он мисли да је било песама и пре Косова, али је тај догађај тако снажно одјекнуо да се све дотадашње заборављало и певало и казивало само од Косова.

Записати у свеске:

Вук Стефановић Караџић ‒ сакупљач народних умотворина

1814. Мала простонародна славено-сербска пјеснарица

1815. Народна сербска пјеснарица

1821. Народне српске приповјетке

1823/1824. лајпцишко издање наших народних песама у четири књиге

1836. Народне српске пословице ‒ на Цетињу.

1853. Народне српске приповјетке ‒ друго издање

1841‒1862. Српске народне пјесме (IIV) ‒ бечко издање

За следећу седмицу прочитати из Читанке „Житије Хајдук Вељка Петровића“ (одломак) и понети Граматику.

Након блока је лектира „Кад су цветале тикве“.

Српски 26 -30.10.2020.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Предговор Српском рјечнику

Прочитајте пажљиво у вашим Читанкама одломак из Предговора.

 Вук Стефановић Караџић (1787‒1864) рођен је у Тршићу у породици херцеговачког порекла. Његово школовање започиње у школи у Лозници, а наставља се у манастиру Троноша. Прикључује се устаницима 1804. године и ради као писар код Ђорђа Ћурчије .Реуматска болест која је трајно онеспособила његову леву ногу неће спречити његова путовања. Одлази у Пешту где упознаје Саву Мркаља и његове идеје о реформи српске азбуке и народном говору као основи књижевног језика, а потом и у Беч где упознаје Јернеја Копитара који ће га подстаћи на даљи рад.

  • Зашто је Вуков одлазак у Беч од изузетне важности за његов будући рад? Које су прве књиге које Вук објављује и када су оне објављене? Како је Вук извео реформу српске азбуке? Који су разлози због којих се Вук опредељује за јекавски изговор штокавког наречја као сновицу књижевног језика? Када Вук објављује Српски рјечник? Објасни његов значај. Како Вук у Предговору свога Рјечника описује стање у српском језику и књижевности и чиме га објашњава? Како објашњава реформу српске азбуке?

  • Беч је изузетно важан у Вуковом животу јер у њему упознаје браћу Грим и Јернеја Копитара, цензора српских књига. То познанство је Вука коначно определило за бављење књигом и науком. Копитар се и сам залагао за увођење народног језика у школе и књижевност. Под Копитаревим утицајем, Вук почиње да прикупља народне умотворине, објављује 1814. Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу и Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану, а већ 1818. излази Српски рјечник. Полазећи од Мркаљевих радова, и држећи се Аделунговог принципа „Пиши као што говориш, читај како је написано“ Вук саставља азбуку одабирајући гласове који имају самосталну гласовну вредност. Он избацује „танко јер“ (Ƅ) и лƄ, нƄ, тƄ и дƄ замењује гласовима љ, њ, ћ и ђ. Ђ преузима из нацрта Лукијана Мушицког, Ћ из старих српских књига, Џ из румунских књига, а Ј уводи из латинице. Прва верзија азбуке имала је 28 слова, без Х које ће стално почети да користи тек 1836.

  • Још на самом почетку своје реформе књижевног језика Вук се опредељује за јекавски изговор штокавског наречја народног језика јер је тим наречјем говорио народ на највећем простору, створен је највећи број народних умотворина, а и сам је њиме говорио.

  • Други велики корак у Вуковом раду на реформи књижевног језика и правописа је објављивање првог Српског рјечника 1818. У Предговору овог речника Вук ће по први пут користити потпуно чист народни језик.

  • Српски рјечник је тројезични (објашњења су на српском, немачком и латинском језику). Прво издање има 26.270 речи. Лексика је из различитих временских и језичких слојева (словенски, византијско-грчки, турски), а тип лексике је ратарско-сточарски и занатско-војнички с обзиром на живот и време, мада се мора уочити и присуство апстрактних и психолошких појмова. Српски рјечник је енциклопедија народног живота у којој су драгоцени подаци о обичајима и школству, о паганству и митологији, биљном и животињском свету, материјалној и духовној култури Срба.

  •  Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац“ и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.
    Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.

                                      Анализа Предговора Српског рјечника

  • Вук започиње Предговор размишљањем на тему језика у којој се подсећа Доситејевог става да „треба писати језиком као што народ говори“, али да и после тридесет пет година нико то није учинио, чак ни за себе лично није постављао правила писања, већ пишу по правилима „бабе Смиљане“ тј. без икаквих правила. Овакво стање у српском језику и књижевности Вук објашњава тиме да су наши писци самоуки и да немају чак ни буквар, да ако оду у град на школовање, забораве често свој чист српски језик, уче друге језике и служе се њиховим граматичким правилима. Српским писцима је узор славеносрпски језик и неки од њих сматрају да само њиме треба писати, док други мисле да треба направити мешавину славеносрпског и народног језика. Управо су такви писци одговорни за писање без правила јер се они служе логиком да што не знају на српском ‒ пишу на славеносрпском и обрнуто, а ако не знају ни једно ни друго ‒ пишу како им воља. Вук подсећа да је управо из тог разлога годину дана раније написао прву Српску граматику.

У наставку Предговора Вук представља садржај Рјечника. Он се састоји из речи које су познате у народу и које се изговарају како су записане. Затим скреће пажњу на ортографију и на то да је свестан да ће писање речи изазвати највише отпора јер није користио славеносрпску ортографију, већ нову, реформисану азбуку. Он такође и излаже разлоге увођења појединих слова и принципе којима се у при тој одлуци водио.

У школске свеске преписати:

Вук Стефановић Караџић ‒ реформатор језика и правописа”

(Вук Караџић 1789‒1864)

филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина, писац првог речника                     1810. Пешта ‒ Сава Мркаљ (реформа азбуке);

1813. Беч ‒ Јернеј Копитар, (прикупљање српских народних песама, реформа ћирилице,борба за увођење народног језика у књижевност);

  • 1814. „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана”;

реформа азбуке : лƄ ‒ љ уводи џ из румунксих књига

нƄ ‒ њ уводи ј из латинице

тƄ ‒ ћ уводи ф и х

дƄ ‒ ђ

јекавски изговор штокавског наречја;

  • 1818. „Српски рјечник”
  • тројезични (објашњења ‒ српски, немачки и латински)

  • 26.270 речи

● Значај: енциклопедија народног живота (обичаји, школство, паганство, митологија, биљни и животињски свет, материјална и духовна култура Срба).

За домаћи одговорити на следећа питања и донети у школу (оне седмице које долазите):

  • Наведи најважније биографске податке о Вуку Караџићу.

  • Зашто је Вуков одлазак у Беч од изузетне важности за његов будући рад?

  • Које су прве књиге које Вук објављује и када су оне објављене?

  • Када Вук објављује Српски рјечник

  • Како Вук у Предговору свога Рјечника описује стање у српском језику и књижевности и чиме га објашњава? Како објашњава реформу српске азбуке?