Ове седмице група која долази у школу има писмени задатак, а група која прати онлајн наставу наставља градиво.
Јесење вече
Антун Густав Матош (1873-1913) почео је да се бави поезијом доста касно, тек око 1906. године, док је пре тога био познатији као књижевни критичар, путописац и фељтониста. Матошев велики узор у књижевности био је Шарл Бодлер, о коме је писао и критичке чланке, а од кога је преузео и неке од значајнијих стваралачких особина: поштовање строгоће књижевних облика (нарочито форме сонета); смисао за музикалност стиха; осећај за синестезију и др. Као доминатни мотиви на почетку Матошевог књижевног стваралаштва јављају се љубав и цвет. Затим, честа појава смрти, суморност и баладичност као претежна осећања у његовим стиховима. Међу његове најбоље љубавне песме спадају: Самотна љубав, Дјевојчици место играчке, Утјеха косе.
- Изражајно прочитајте песму Јесење вече.
Одредите тематику песме „Јесење вече“. Какве асоцијације и утиске у вама изазива насловна синтагма? Утврдите какав је гласовни склоп насловне синтагме. Какав утисак у нама изазива асонанца у насловној њој?
Тема песме Јесње вече свакако је, како и сам наслов каже, пејзаж јесење вечери. Насловна синтагма у ученицима најчешће изазива негативне утиске – јесен, која нас упућује на суморна осећања, на кишу и хладноћу, и вече које нам сугерише својеврсно гашење, мрак и мртвило. Необичност у насловној синтагми представља и сам гласновни склоп. Наиме, од десет гласова који је сачињавају, пет је вокала, и то исти вокал „е“. У питању је фигура звучања која се назива асонанца, а која у нама оставља утисак монотоности.
- Опишите како је приказан пејзаж у првој строфи. Уочите да ли постоји опозиције горе – доле у опису пејзажа? Обратите пажњу на распоред речи у првом дистиху. Уочите необичност у односу на природан језички осећај. Шта је у уметничком смислу постогнуто инверзијом?Која реч нарочито скреће вашу пажњу у првој строфи. Објасните експресивност речи монотоно. Какав утисак у вама изазива слика жуте реке по којој плутају голе гране. Како ова слика употпуњује општу утисак.
Атмосфера која нам је сугерисана насловом, само је потврђена првом строфом, која приказује да су горе облаци, а доле сене, према томе изостаје опозиција горе-доле, јер праве супротстављености нема. Ученици уочавају да песма почиње објектом (оловне и тешке снове), те да следи предикат (снивају), а субјекат је померен на почетак другог стиха (облаци). Ученике подсећам на сличну ситуаицију коју смо имали у песми „Јабланови“ Ј. Дучића. Лирски субјекат наиме најпре изазива у нама утисак (визуелни) и одлаже тренутак када се сусрећемо са субјектом реченице. Обртање редоследа речи изазива необичан језички утисак и чини да нашу пажњу више усмернимо на сваки реченични члан појединачно.
У првој строфи наглашена је реч монотоно. Гласовни склоп показује да је у питању стилска фигура која се зове асонанца (понављање вокала о). Реч монотоно је експресивна, зато што својим звучањем одражава и своје значење. Најзад, слика жуте реке изазива негативан утисак, јер само плавичасто-модра река делује као река у којој би они радо запливали. Жута река упућује нас на прљавштину и муљ. Голе гране су мртве гране, те се сликом жуте реке и голих грана употпуњује свеошти утисак мртвила и суморности.
Обратите пажњу на другу строфу. Уочите којим описима се придужава и допуњује сумрачна и влажна амотсфера из претхдне строфе. Запазите како је у овој строфи приказан залазак сунца. Каква осећања у вама изазива такав опис? Повежите умирање сунца са доминатном црном бојом завршног стиха. Какава је симболика врана у народној традицији?
У другој строфи проширује се опис пејзажа из претходне и на известан начин развија и допуњује. Наиме, мокре њиве и магла допуњавају утисак хладноће и влажости из претходне строфе, а тамне нијансе које доминирају заокружују беживотну представу пејзажа. Залазак сунца, којим је имплицирана црвена боја (која одудара од опште атмосфере) приказан је као умирање сунца у ранама. Овако интониран опис у читаоцу изазива негативна осећања и доноси слутњу нечег злокобног. Тај утисак појачава доминатна црна боја из последње строфе, а најзад и помињање врана, које се традиционално сматрају весницима несреће.
- Запазите која реченица у првој терцини сажима атмосферу и пејзаж описан у претходне две строфе. Протумачите какву промену уносе „цесте“ и „људски немири“ у опису овог пејзажа. Какав утисак на вас оставља фотографија пута који се губи у даљини (ученицима по потреби професор може показати такву једну фотографију)? Објасните зашто су људски немири смештени негде у даљини пута који нестаје?
Прва терцина почиње реченицом која на одличан начин сажима све што је речено у претходне две строфе – све је мрачно, хладно. Међутим, прва терцина нарушва опис природе која је хладна, суморна и лишена живота. Помињањем путева и људских немира, посредно је у опис уведен и човек. Пут који нестаје изазива врло позитивна осећања (нарочито када им се покаже фотографија) – сугерише им пространства, слободу, неизвесност, бег и сл. С тим у вези, у песми су и људски немири нагде у даљини пута који нестаје, зато што су они ти који људе покрећу и терају на одлазак или бег.
- Шта се издваја у последњој терцини? Које се све особине, директно и индиректно везују за представу јаблана. Упоредите песничку слику са краја песме са претходним строфама. Објасните зашто је усамљеност и гордост јаблана представљена поређењем.
У последњој строфи издваја се слика јаблана. У слици општег сивила, мртвила и таме које доминирају у песми, у последњој строфи појављује се сасвим контрастни мотив јаблана који се својом лепотом, живошћу, висином издваја у сваком смислу. Јаблан упечатљиво одудара од атмосфере у којој се налази, због чега му се приписује још једна особина – гордост (али она нема негативан предзнак). На крају песме, гордост јаблана и његова издвојеност дочаране су и поређењмем са човеком, и то са човеком који је осамљен. У општем мртвилу он шапће о животу, због чега се ова песма завршава са израженом вером у живот.
Ернест Хемингвеј: „Старац и море“
- Ернест Хемингвеј (1899 – 1961). Био је оригинална и занимљива личност. Радећи као новинар, открио је свој списатељски дар и писање је постало његов животни позив. Страсно је волео лов и риболов. Много је путовао и са собом свуда носио три ствари: пушку, удицу и писаћу машину.
- Као ратни дописник, али и борац био је свуда где се ратовало: у Првом и Другом светском рату, грчко-турском рату, шпанском грађанском рату. Волео је интензиван живот који је подразумевао путовања, лов, кориду, пиће, жене. Такав темпо живота створио је богату грађу за његова дела. Када је његово челично здравље почело да попушта, извршио је самоубиство ловачком пушком.
- Био је представник „ изгубљене генерације”, генерације која је преживела страхоте рата и из њега понела разочарања у идеале, физичке и душевне ожиљке. Доживљава велику популарност, чему доприноси и екранизација романа „За ким звона звоне”.
- Добитник је Пулицерове награде за књижевност, а 1961. године добио је и Нобелову награду.
Најзначајнија дела: Сунце се поново рађа, Збогом оружје, Зелени брегови Килиманџара, Имати и немати, За ким звона звоне, Старац и море.
Лик старца:
на њему је све, осим очију, изгледало старо, а очи су му биле боје мора и сијале ведро и непобедиво!
Сантајаго: Ја сам необичан старац.
Солилоквиј
Роман лика
| САНТЈАГО |
МАНОЛИНО |
РИБА |
ДРУШТВО |
| Старац, рибар; самоћа,
сиромаштво, беда, клонулост виталних снага, верник, salao;
искуство, нада, вештине, упорност, одлучност, издржљивост, вера у себе; поштује и дечака, и рибу, и море. |
Дечак, рибар;
поштује старца, захвалан му је на знању и диви се његовом мајсторству.
Сантјага сматра за учитеља.
|
Циљ
Непријатељ и пријатељ
Супарник
Противник који је достојан поштовања
Снага, издржљивост, борба за живот |
Равнодушно на старчеву животну ситуацију.
Свако гледа своја посла. |
Прочитајте пажљиво лектиру, а на неком од следећих часова биће провера прочитаности.
Припрема за тест творба речи
Једна група ради тест 2.11.2020, а друга следеће седмице.
Вежбање:
-
Поред изведенице напиши И, а поред сложенице С.
а) руководити, б) тридесет, в) убрзање, г) правилност
д) острвце, ђ) светлоплав, е) кривотворити, ж) дрворед.
2. У следећој реченици подвуци речи настале префиксацијом.
б) Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.
3.У наведеним низовим подвуци по једну реч која није настала комбинованом творбом.
а) узглавље, укосница, узгорица, уздица, узданица, узречица;
б) Црногорац, Новопазарац, Новосађанин, Пожаревљанин, Мокрогорац.
Подсетимо се:
У грађењу речи могу да учествују:
- корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
- основа за даљу творбу речи
- суфикси, односно наставци за творбу речи
- префикси, односно творбене морфеме се додају на почетак речи
Према свом постанку, све речи се могу поделити на:
- просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.
- изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају. Настају додавањем суфикса.
- сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају. Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи.
- Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример:
- род, родбина, родитељ, родити, породилиште, народ, рођендан
НАЧИНИ ГРАЂЕЊА (ТВОРБЕ) РЕЧИ
- Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи или изведенице. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.
-
Начин грађења речи при којем се од префикса и целе речи испред које се додаје добија нова реч назива се префиксација. Примери: међуспрат, надреализам, неистина, долетети, завирити, избацити, искочити…
-
Префиксоиди су морфеме најчешће грчког и латинског порекла, које долазе на почетак творенице, као и префикси и не могу се јављати самостално: аерозагађење, аутопортрет, макроплан, геоцентричан, електромотор, етнологија, микрофилм, фотокопија…
-
Суфиксоиди су морфеме грчког ( и ређе латинског) порекла, које долазе на крај творенице. Зову се суфиксоиди зато што су везане морфеме, као и остали суфикси, али ипак имају и самостално значење (суфикс –лог означава човека који говори о нечему или је стручњак за нешто).
-
лог физиолог, социолог, биолог
-
фон микрофон, грамофон, ксилофон
-
скоп микросоп, калеидоскоп, перископ
-
фоб ксенофоб, англофоб, хомофоб
-
тека библиотека, кинотека, дискотека
-
дром хиподром, аеродром, космодром
-
бус аутобус, минибус, тролејбус
Начин грађења при којем се од две речи добија нова реч назива се слагање (композиција) (романописац, рођендан, Београд). Речи настале слагањем називају се сложенице.
Комбинована творба је начин грађења речи при којем нова реч настаје истовремено слагањем или префиксацијом и извођењем (раноранилац, понедељак, тромесечје и поглавље).
Начин грађења речи при којем једна врста речи прелази у другу без промене облика, назива се творба претварањем (млада, Мила, Енглеска).
