Дневне архиве: 23. новембра 2020.

Руски језик IV 2 23.11.2020. Контролни задатак

Поштовани ученици,

Настављамо са учењем на даљину.

Ако се сећате, прошле недеље смо се договорили да ће ове недеље на часове руског језика доћи следећа група :

  1. Бјеличић Ирена
  2. Дедић Ненад
  3. Ивановић Милош
  4. Јаворац Анастасија
  5. Петровић Катарина
  6. Стојановић Јована
  7. Ћировић Жељана
  8. Шљукић Николина

А исте ове часове, али на даљину, данас треба да прате следећи ученици :

  1. Јоксимовић Исидора
  2. Кузељевић Ивана
  3. Лазаревић Магдалена
  4. Марјановић Милован
  5. Мишовић Марко
  6. Петровић Виолета
  7. Пучијашевић Ђорђе
  8. Станић Ања
  9. Станић Тијана
  10. Шмакић Теодора
  11. Шијаковић Ана

Данас је група која је била у школи, радила контролни задатак из области „Действительные причастия настоящего времени“ (Активни партиципи садашњег времена). На контролној вежби су имали 2 задатка :

  •  У првом задатку су добили по један партицип и требали су да га промене кроз падеже. Како су знали ког је рода? По наставку – ако се завршава на ИЙ, онда је мушки род, ако се завршава на АЯ, онда је женски, ако се завршава на ЕЕ, онда је средњи, ако се завршава на ИЕ, онда је множина.
  • Други задатак је изгледао отприлике овако :

Винительный падеж – говорящий

А) говорящего

Б) говорящему

В) говорящий

Дательный падеж – живущая

А) живущую

Б) живущая

В) живущей

И задатак је био да се заокружи тачан одговор. У другом задатку је било 5 оваквих примера.

Приметно је да је данашња група много боље урадила контролни задатак, него група од прошле недеље.

Надам се да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, добри професор руског

Руски језик III 4 23.11.2020. Деепричастия – нова граматика

Поштовани ученици,

Настављамо са учењем на даљину ове школске године.

Ако се сећате, прошле недеље смо се договорили да ће ове недеље на часове руског језика доћи следећа група :

  1. Весовић Данило
  2. Жиловић Милица
  3. Јеремић Кристина
  4. Јолић Катарина
  5. Ковачевић Милош
  6. Кузељевић Оливера
  7. Радовић Милева
  8. Савичић Јована
  9. Шкодрић Никола
  10. Рибаћ Матија

 

А исте ове часове, али на даљину, данас треба да прате следећи ученици :

  1. Вучићевић Марко
  2. Ђокић Ђорђе
  3. Зечевић Јована
  4. Јанковић Светлана
  5. Јокић Мина
  6. Станковић Алекса
  7. Тадић Александра
  8. Томовић Тијана
  9. Чанчовић Бојана

Данас смо на првом и другом часу у школи радили нову граматичку лекцију – „Деепричастия“ (Глаголски прилози). О томе имате нешто у вашим књигама на стр. 56.

„Деепричастия“ представљају непроменљиви облик глагола, који означава додатну радњу, која додатно појашњава главну радњу у реченици.

„Деепричастия“ се деле на :

  • Деепричастия совершенного вида
  • Деепричастия несовершенного вида

Нас данас интересују :

Деепричастия совершенного вида 

Граде се од основе прошлог времена + наставци -ВШИ, -ШИ

  • ВШИ – ако се основа прошлог времена завршава на самогласник :

прочитать – прочита / л + вши = прочитавши

написать – написа / л + вши = написавши

приехать – приеха / л + вши = приехавши

  • ШИ – ако се основа прошлог времена завршава на сугласник. Овде ћемо навести само 3 глагола :

умереть – умер + ши = умерши

погибнуть – погиб + ши = погибши

нести – нес + ши = несши

Такође треба истаћи и глаголе, који су изведени од глагола ИДТИ, а представљају изузетке од овог правила :

прийти = прийдя

войти = войдя

выйти = выйдя

Надам се да је све јасно.

Сада ћу вас замолити да ова правилапрепишете у своје свеске.

И још једна информација :

У следећи понедељак, 30.11.2020. ће бити Контролна вежба из 2 области – „Именице мушког рода на -АНИН, -ЯНИН“ и „Деепричастия“ (данашња лекција). На контролној вежби ћете имати 2 задатка :

  • У првом задатку ћете добити по једну именицу на -АНИН, -ЯНИН и ваш задатак ће бити да ту именицу промените кроз падеже
  • У другом задатку ћете добити 10 глагола и ваш задатак ће бити да од тих глагола направите Деепричастия (већина глагола ће бити из ове прве групе (на ВШИ), али ће бити и само наведена 3 глагола из друге групе (умереть, погибнуть, нести), као и само наведена 3 глагола изузетка (выйти, войти, прийти).

Да разјасним, у понедељак, 30.11.2020. ће контролни задатак радити следећа група :

  1. Вучићевић Марко
  2. Ђокић Ђорђе
  3. Зечевић Јована
  4. Јанковић Светлана
  5. Јокић Мина
  6. Станковић Алекса
  7. Тадић Александра
  8. Томовић Тијана
  9. Чанчовић Бојана

А група која је данас имала часове у школи, контролни задатак ће радити у понедељак, 07.12.2020.

Надам се да је све јасно.

Надам се да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, добри професор руског

 

Руски језик I 4 23.11.2020. Контролна вежба

Поштовани ученици,

Настављамо са учењем на даљину ове школске године.

Ако се сећате, прошле недеље смо се договорили да ће ове недеље на часове руског језика доћи следећа група :

  1. Бабић Стефан
  2. Величковић Матеја
  3. Којовић Лука
  4. Николић Маријана
  5. Нинчић Милош
  6. Панић Сања
  7. Станић Немања
  8. Ћалдовић Ања

 

А исте ове часове, али на даљину, данас треба да прате следећи ученици :

  1. Бијељић Славка
  2. Василијевић Дејана
  3. Ерић Марија
  4. Јанковић Теодора
  5. Костадиновић Андрија
  6. Марјановић Алекса
  7. Младеновић Лука
  8. Николић Ана
  9. Раденовић Марта
  10. Радишић Огњен
  11. Стојановић Ранко
  12. Терзић Дијана
  13. Томић Богдан
  14. Тошић Милица

Данас је група која је била у школи, радила контролну вежбу из области падежа именица. На контролној вежби су имали 2 задатка :

  •  У првом задатку су добили по једну именицу и требали су да је промене кроз падеже. Како су знали ког је рода? По наставку – ако се завршава на било који сугласник или Ь, онда је мушки род, ако се завршава на А или Я, онда је женски, ако се завршава на О или Е, онда је средњи.
  • Други задатак је изгледао отприлике овако :

Винительный падеж – книга

А) книгу

Б) книге

В) книги

Дательный падеж – ученик

А) ученика

Б) ученике

В) ученику

И задатак је био да се заокружи тачан одговор. У другом задатку је било 5 оваквих примера.

Ученици су прилично лоше урадили контролну вежбу.

План је био да бодовање изгледа овако :

16, 15, 14 поена = оцена 5

13, 12, 11 поена = оцена 4

10, 9, 8 поена = оцена 3

7, 6, 5 поена = оцена 2

4, 3, 2, 1 поен = оцена 1

Сада ћу вам написати број поена које су остварили ученици који су данас радили контролни, али нећу написати оцене, док не уради и друга група (може да се деси да се критеријум код оцењивања мало промени, али то ће се знати тек кад и друга група уради задатак) :

  • Бабић Стефан = 3 поена
  • Нинчић Милош = 3 поена
  • Ћалдовић Ања = 3 поена
  • Николић Маријана = 14 поена
  • Панић Сања = 3 поена
  • Којовић Лука = 3 поена
  • Величковић Матеја = 13 поена

Као што сам рекао, у следећи понедељак, 30.11.2020. контролни треба да ради следећа група :

  1. Бијељић Славка
  2. Василијевић Дејана
  3. Ерић Марија
  4. Јанковић Теодора
  5. Костадиновић Андрија
  6. Марјановић Алекса
  7. Младеновић Лука
  8. Николић Ана
  9. Раденовић Марта
  10. Радишић Огњен
  11. Стојановић Ранко
  12. Терзић Дијана
  13. Томић Богдан
  14. Тошић Милица

Када и они ураде, тек тада ћу уписати све оцене.

Надам се да је све јасно.

Надам се и да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, добри професор руског

перспектива, вежбање

Драги ученици, прочитајте поново овај задатак и вежбајте линеарну перспективу.

Перспектива: инверзна, линеарна, ваздушна

У ликовној уметности појам перспектива односи се на представљање простора у слици, цртежу графици. Делимо је на инверзну, линеарну и ваздушну.

Инверзна перспектива је начин представљања облика у простору обрнуто од оптичких закона. Она није погрешна већ је са намером тако изведена како ви се приказала централна фигура, можемо рећи да је инверзна перспектива субјективна. Коришћена је у средњем веку при приказивању религијских слика.

Линеарна перспектива има једну тачку која се налази испред равни слике. Простор који се пројектује на раван је мрежа паралелних линија  – перспективних линија које се у недогледу сусрећу у једној тачки. Сви насликани предмети у мрежи перспективних линија постепено се скраћују и сабијају што су удаљенији у простору. Тада се свет у слици доживљава као продужетак и настављање нашег света и нашег простора.

Уметници ренесансе стварају и трећу, атмосферску или ваздушну перспективу. Линеарна перспектива мења величину предмета, а ваздушна обојеност. Што је неки облик удаљенији то је више у измаглици, предмети су најоштрији у првом плану.

У прилогу вам шаљем ПП презентацију која садржи примере ове три перспективе. Перспектива

Задатак је да пратите видео туторијал у прилогу и према њему нацртате линеарну перспективу. Радове донесите на наредни час.

Економика туристичких и угоститељских предузећа 2-2,3

Поштовани ученици,

у прилогу вам достављам презентацију на тему Врсте предузећа. Ваш задатак је наставни материјал преузмете, научите и покушате да одговорите на питања која се налазе на последњем слајду.

vrste-preduzec487a

 

Српски 23 – 27.11.2020.

Поштовани ученици,

Први час ове седмице је обрада драме „Коштана“, а други час је писмени задатак. Друга група писмени ради следеће недеље. У претходна два часа добили сте оквирне теме и истраживачка питања која би вам помогла у писању састава.

Као припрему можете искористити часове које сте одгледали на онлајн настави и лекције које су вам биле приложене уз њих. Можете погледати и следећу презентацију

ducic rakic dis

или прочитати текст Јована Деретића о песницима модерне

Srpska moderna Jovan Deretic

2. час

Бора Станковић: Коштана

Прочитајте одломак из Читанке или погледајте истоимено драмско дело.

Централна осећање Коштане као драме је жал за младошћу, меланхолична промишљања живота који је прошао. Од када се појавила па све до данашњих дана, ова драма заноси својом чежњом за љубављу, жалом за младошћу и носталгичним песмама.

Човек је створен и за бол, али и за трпљење и истрајавање. Сазнање да се жељени живот не остварује на јави, али сварно не домаша ни у сновима, подстиче на размишљање о злехудим судбинама Станковићевих јунака.

У „Коштани“ нема спокојних људи, нити миром и срећом испуњених живота. Свима у „Коштани“ суђено је да прођу трновитим и беспутним стазама невеселе судбине, а онима чија душа дубље јеца уз то је још подарено и да живот спознају као блесак варки и илузија. Процеп између личних потреба на једној и породичних и патријархалних дужности на другој страни, повешће га на пут страдања. Митке о својој тескоби каже:

„Свири! Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку! Жену? (показује на кућу) Ене гу. Од брашно и тесто очи ву се не видив. Нигде си ја никога немам! Де! Тој да ми свириш, „моју песму“ да свириш!

Живећи у сенци старијег брата, уз невољену и непривлачну жену, Митка не успева да се као личност оствари, потврди и афирмише. Што у њему изазива бол због промашеног живота. Митка доживљава да је предодређен за бол самим рођењем, у патријархално устрјеном друштву, у којем сваки појединац има унапред одређену улогу, друштвеним конвенцијама спутану слободу. Тако је са већином Станковићевих јунака, не само у овом делу. Најбољи пример за то је његов недовршени роман „Газда Младен“, у којем почетна и завршна реченица дају „програм и биланс“ (Новица Петковић) тако вођеног живота: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради“ (уводна реченица); „Умрећу рањав и жељан“ (завршна реченица романа „Газда Младен“).

Миткин фатализам потиче из депресивног стања душе, произилази из старости, али и из осујећене друштвене, породичне и личне афирмације.

Ускрс као највећи хришћански празник, слави се у цркви и у кући, међутим, јунаци средишне сцене ове драме не одвијају се ни у једном од поменутих амбијената, већ у воденици, на реци, што је простор слављења паганских култова. Зато је воденица изабрана као идеалан амбијент за избијање потиснутих нагона на површину. Воденица у хаџи Томи буди и сећање на младост, када је летње месеце проводио баш ту. Пресушена чесма, на коју пада Томин поглед, симбол је младости која је прошла, извора витализма и животне снаге и заноса, који је пресушио, јер је почео да се меша „са земљом и трулим лишћем“.

Самим насловом драме, Коштана је издвојена за водећег протагноситу и привилегована међу осталим јунацима. Она је дарована моћима младости и лепоте, али и снагом уметничког талента и темперамента. Коштанина лепота није наговештена само у телесном виду, већ је дата и у духовном обличју. Та унутрашња лепота садржана је у тражењу, у страсној чежњи, полету и поетичности душе.

Коштанин лепоте су младост и слобода. Под отвореним небом, у крилу природе, Коштана је сушта исконост, поетско отеловљење сна о људској слободи.

Процеп између снова о животном безмерју и личној срећи, на једној, и тескобне свекодневице друштвеног и породичног живота, на друој страни, Митка и Коштана плаћају патњом, страдањем и трпљењем.

Најважније из лекције

„Коштана“

Борисав Станковић

Духвона блискост Коштане и Митке

Коштана: 

отеловљење исконске лепоте, младости и слободе;

  • Унутрашња лепота: чежња, полет, поетичност душе;

Митка: 

  • Познаје живот и промишља његов смисао;
  • У остарелом телу – млада душа; 

Лирска својства драме:

комад с певањем

  • Песме, поетске исповести, маштања и снови јунака

3. час Јован Скерлић: „О Коштани“

Јован Скерлић је био и универзитетски професор и вискокоуважени књижевни критичар. Неке његове негативне књижевне критике могле су да окончају литерарну каријеру писаца.

Текст који данас читамо о драми Коштана у извођењу Народног позоришта у Београду, написао 1901. године и објавио у Новој искри убрзо након извођења.

У овој својој критци Скерлић износи изузетно позитиван суд о делу. Констатујући на почетку да је очкивао дело препуно „слика из народног живота“ које се завршава свадбом, Скерлић признаје да се изненадио како се радња развијала и да је последњи чин, иако се завршава свадбом, „мртвачки тужан“. У „носталгији љубави“ и „самртној песми младости“ Скерлић препознаје бол који сједињује све људе.

Скерлић објашњава да је Коштана „тужна повест згажених срдаца и промашениј живота“. Иако је у делу пуно песме, нико није весео. У сваком од ликова драме одиграва се сукоб између жеље за љубави, срећом и слободним интензивним животом, с једне стране, и неумољивом, безличном целином, уз то још и патријархалном, која тражи да се индивидуалне жеље подреде њеним хладним рачунима.

Коштану Скерлић описује као Циганку, певачицу и играчицу која оличава „буран, весео живот и паху раздраганост младости“. Она је лепотица која заноси, али при том поштена у чаршијском смислу речи. Међутим, то „нешто више“ што Коштану издваја је њена осетљива, немирна и уметничка душа. Доказ томе Скерлић види у њеном заношењу „големом, пустом и тамном гором“ и њеним мирисом. Због те чежње за слободом и трагањем, која је представљена њеном фасцинацијом тамном гором која је далека и недокучива, Скерлић закључује да Коштана није нити за домаћинску кућу Стојанову, нити за прашњаву циганску махалу Асанову.

Митке осећа трагичну судбину свих ликова драме који су желели и волели и били млади, а онда силом пошли за недраго, хладно и старо. Митка је носилац централног осећања драме – жала за младошћу, која је нестала неповратно.

За следећи час прочитајте лектиру „Нечиста крв“.