Дневне архиве: 24. новембра 2020.

Руски језик IV 2 24.11.2020. „Русские художники“ – нови текст

Поштовани ученици,

Настављамо са учењем на даљину.

Ако се сећате, прошле недеље смо се договорили да ће ове недеље на часове руског језика доћи следећа група :

  1. Бјеличић Ирена
  2. Дедић Ненад
  3. Ивановић Милош
  4. Јаворац Анастасија
  5. Петровић Катарина
  6. Стојановић Јована
  7. Ћировић Жељана
  8. Шљукић Николина

А исте ове часове, али на даљину, данас треба да прате следећи ученици :

  1. Јоксимовић Исидора
  2. Кузељевић Ивана
  3. Лазаревић Магдалена
  4. Марјановић Милован
  5. Мишовић Марко
  6. Петровић Виолета
  7. Пучијашевић Ђорђе
  8. Станић Ања
  9. Станић Тијана
  10. Шмакић Теодора
  11. Шијаковић Ана

Данас смо у школи радили текст – „Русские художники“ („Руски сликари“ – стр. 62 у вашим књигама).

Сада ћу вам поставити аудио – запис мог читања текста :

 

 

Надам се да је аудио – запис разумљив.

Сада ћу вас замолити да овај текст преслушате, ако треба и више пута.

Такође ћу вас обавестити да сам детаљан превод текста послао ученицима из групе која је данас била у школи.

Данас смо се у школи на другом часу договорили да ће у понедељак, 07.12.2020. бити писмени задатак.

За писмени задатак ће се радити превод овог текста са руског на српски језик. Ви ћете добити одштампане реченице на руском и ваш задатак ће бити да те реченице преведете на српски језик.

И да поновим још једном, за детаљан превод се можете консултовати са групом која је данас била у школи – они су детаљно превели поменути текст.

Надам се да је све јасно.

Надам се и да ћете сви бити здрави.

Поздрав,

Мирослав, добри професор руског

Социологија са правима грађана: Вишепартијски систем

Добар дан,

Ове седмице бавимо се политичким плурализмом и његовом најзачајнијом категоријом – политичком странком: појмом, елементима, историјским развојем странки. Наставите са читањем

Устав и права грађана: Недемократски политички системи

Добар дан,

Ове седмице бавимо се различитим облицима недемократске власти који се једним именом заједнички називају аутократски системи. Наставите са читањем

Српски 23 – 27.11.2020.

  1. час

Владислав Петковић Дис: „Можда спава“

Лекцију можете одгледати на следећем линку https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1721001/623/ss3-srpski-jezik-i-knjizevnost-21-cas-vladislav-petkovic-dis-mozda-spava

Истраживачки задаци:
1. Песма Можда спава Владислава Петковића Диса јесте по много чему
јединствена песма у контексту српске љубавне лирике. Након гласног читања
обавезно приступите и тихом читању песме. Истакните шта сте уочили током
гласног, а шта током тихог читања песме!
2. Пронађите и истакните мотиве сна, песме, драге и њених очију. Опажајте
необичне песничке слике у којима су ови мотиви присутни. Шта они у датом
контексту могу симболизовати?
3. За чим све жуди лирски субјекат у песми? Шта га спутава да допре до сазнања о
песми као дозиву идеалне драге? Протумачите симболику сна! Кога лирски
субјекат види у сну?
4. Издвојите речи које упућују на неодређеност и сумњу у могућност спознаје!
Шта нам оне говоре о положају лирског субјекта у песми? Истакните мотиве
заборава. Шта ови мотиви показују?  Обратите пажњу на
употребу глаголских облика. Шта нам они говоре о спознајама и забораву
лирског субјекта?
5. За каквом женом трага лирски субјекат у сну? Какво је његово сазнање о њој?
Због чега песник употребљава синтагму: „можда спава – можда живи“?

6. Истакните у чему се огледа нада лирског субјекта! Какво је његово полазно, а
какво завршно исходиште? У чему се крије тајна стваралачке лепоте, која
почива на присуству, односно одсуству вољене жене?
7. Обратите пажњу на композиционо и мелодијско-ритмичко устројство песме!
Шта доприноси њеном звучном и мелодијском богатству?
8. Покушајте да пронађете Дисове песме у Антологији Богдана Поповића, а потом
приступите трагању у Антологији Миодрага Павловића. Шта из одсутности, тј.
присутности Дисових песама у поменутим антологијама можете закључити?

Песма Можда спава испевана је у тринаестерцима састављеним из два четворосложна и једног петосложног чланка. Троделност оваквог стиха, карактеристична је за тон тужбалица. Такав тон у овој песми пронашао је и своју тематско-мотивску потпору, пошто је у питању песма са доминантним мотивом мртве драге. Можда спава има тон БАЛАДЕ.

По књижевној врсти ово је лирска рефлексивна (мисаона) песма.

Мотив који се лајтмотивски понавља кроз песму је мотив СНА. Песник се буди и покушава да се сети песме, коју је чуо у сну, али не успева. Та тако важна песма („као да је песма била срећа моја сва“) изменила му је дохвате сећања, он сад „једва зна“ да је имао сан и у сни очи неке. У сну своме поетски субјекат није знао „за буђења моћ“, што нам сугерише уверљивост тог сна, који је, слутимо, деловао као стварност. Спрега мотива љубави и сна – која се јавља заједно у мотиву мртве драге, готово да је постала лирски архетип. Налазимо га код већег броја наших песника (Лаза Костић, Бранко Радичевић), али он није нигде тако комплетан, као код Диса.

Песма има  временско одређење: некад-сад. У прошлости је смештен сан, у садашњости
заборав.  Прошли тренутак је идеализован јер у њему егзистира вољена. Због тога је прошлост и сан извор нежности и љубави. Повратком у стварност следи заборав остављајући лирског субјекта да вапи за изгубљеним. Садашњост посредством заборава
доноси песимизам који руши тежњу лирског субјекта да докучи „песму“ изван сна,
која ће донети са собом и уточиште погледа вољене, у коме лирски субјекат стасава као човек спреман да прихвати свет изван зла. Песма и драга подлежу забораву
који доноси јава. Отуда је и песниково опредељење за „будан сан“, сан без буђења,
у коме ће добити тајанственог водича у виду жене чију топлину и љубав осећа.
Жена за којом лирски субјекат трага овенчана је круном лепоте. Тајанствена је и
нема, безгласна, али са свевидећим очима које постају носиоци душе лирског
субјекта. Очи као одрази човекове душевности јављају се у домену есхатолошког
мотива. Њихова природа је, као и сама појава жене, више онострана. У стиху:
„Можда спава са очима изнад сваког зла“ препознајемо асоцијативни, симболични
потенцијал синтагме „очи изнад сваког зла“ која упућује на безбрижност рајских
вртова, отуда лирски субјекат опажа у коси вољене – цвет. Култ идеалне мртве
драге повезан је са мотивом сна који у народним предањима представља „малу
смрт“, када се душа одваја од тела и путује у космичка пространства. Немирење
лирског субјекта са смрћу вољене, оставља наду у поновни сусрет с њом, који
заговара свет „изван зла“. Баладичан тон и ритмичка лепота нарочито долазе до
изражаја са заокруженом строфом  у којој се ритмички понављају уводни и завршни
стих.
Приметно одсуство Дисових песама у Антологији Богдана Поповића, и
обрнуто, његова присутност у Антологији Миодрага Павловића, наводи нас на
закључак да је Дис претеча модерне лирике у Срба и да је у периоду модерне због
своје иновативности, али и песимизма, био недовољно схваћен и прихваћен песник.

Још у пролошкој песми Тамница, поетски субјекат је, описујући песничку егзистенцију коју проналази као противтежу жалосном паду у живот, мотив очију везао и за окретање трасценденталном („да окрећем очи даљинама сивим / док ми венац снова моју главу кружи“), али и за мотив љубави („очију што их види моја снага/очију што зову као глас тишина/као говор шума, као дивна драга/изгубљених снова, заспалих висина“). Те очи, међутим, јављају се и у другим Дисовим песмама, као, на пример, песми Нирвана ( песму можете прочитати у Читанци). Остали мотиви цвеће, сан, мотив драге, смрти, песме.

Те очи су сан његовог живота. Оне су његова душа ван њега. Оне могу бити и фантом и анђео чувар што ме чудно по животу воде и гоне. Те очи и њихов поглед, најупечаљивији су део дивне драге, оне пружају „одмор и нежности свет“.

Ова песма нема опипљив садржај, и не само о, она је сва у измаглици заборава у којој ствари чиле једна за другом. Остаје један талог, један утисак, једна слутња.

Дивна драга је лепа и у смрти (сасвим другачију слику имаћемо код Пандуровића) и песник опева ту лепоту. Тиме се Дис приближио још једном лирском прамотиву, чије је сродство са мотивом мртве драге на први поглед очигледно, то је мотив који су романтизам и  класични балет учинили својим: лепотица уснула у шуми. Ниво његове сиболичне трансформације одговара бајкама.

Ову песму, многи тумачи, сматрали су ремек-делом музикалности нашег стиха.

Задатак:

Обновите и пажљиво анализирајте  песме које смо радили из области модерне, а затим поред мотива упишите у којој песми се појављују.

Понуђени мотиви су: жена, сунце, љубав, спиритуализам, природа, боје, машта,
ћутање, очи, искреност, хедонизам, чула, пролазност, песимизам, заборав ,слутња,
смрт, мртва драга, јава, сан, звезде, заборав.

2. час

Сима Пандуровић: „Светковина“

Прочитајте пажљиво стихове у Читанци.

Покушајте да одговорите на истраживачке задатке у вези са овом песмом:

1. Пажљиво прочитајте стихове песме Светковина Симе Пандуровића! Истакните
ваше утиске и расположења поводом ове песме!
2. Шта вам је у песми привукло посебну пажњу? О ком дану се пева? Како је
ситуирано време које опева лирски субјекат? Упореди почетак песме
Претпразничко вече и Светковина! У чему се огледају сличности и разлике у
одабиру тренутка у коме лирски субјекат отпочиње своју исповест?
3. Свету јада и мука супротставља се свет љубави и среће. Како се лирски субјекат
у тим световима позиционира и за који се на крају опредељује? Због чега
имагинарни свет сигурности носи у себи обележја болесничког простора?
4. Опажајте контрасте у песми који се јављају на плану успостављене релације:
спољашни – унутрашњи свет; као и отворени – затворени простор.
5. Пронађи Светковину у Антологији Богдана Поповића. Којим се мерилима
водио Богдан Поповић приликом одабира ове песме за своју антологију српског
песништва? Шта је у овој песми могао да препозна као драгоцено и у складу с
мерилима тада водеће књижевне епохе?

Видео лекцију можете погледати на следећем линку https://mojaskola.rtsplaneta.rs/show/1714163/623/ss3-srpski-jezik-i-knjizevnost-26-cas-sima-pandurovic-svetkovina

Сима Пандуровић рођен је 1883. године у Београду. Завршио је Филозофски факултету у Београду, група чисте филозофије, отуда је одлично познавао немачку песимистичку филозофију, нарочито Шопенхауера, што је допринело његовом песимизму, као и његовој склоност рационалистичком начину мишљења. Његова најзначајнија збирка јесу Посмртне почасти објављене 1908. године и посвећене Вели Нигриновој, глумици Народног позоришта.

Пандуровићева песма испевана је у сестинама, а у погледу стиха варира деветрце, десетерце и дванаестерце.

Ова песма има тон химне у којој се обрћу индекси вредности. Први стих: „Сишли смо с ума у сјајан дан“ има карактер откровења. То откровење наставља се у светковину, продужује у слављење новог места што га је љубавни пар стекао у свету. Слави се отцепљење од свакодневице и стварности, од логике корисности и умешности, од мука, сумње и времена који се везују за такво поимање живота.

У другој и у последњој сестини, помиње се болница, што несумњиво указује на натуралистичке елменте ова Пандуровићеве песме. Песма је дата корз два паралелна тона која се међусобно оспоравају – један тон су друштво и свет здравог разума, с оне стране болничког зида, свет који је нормалан, али ван среће и дубине сазнања; и други – пар заљубљених у болници за умоболне, који врло добро зна где је али то доживљава као откровење среће насупрот животу који су водили до тада. Однос узајамног неразумевања, пародирања и, најзад, сажаљевања, врло је сложен.  Друштво  с друге стране болничког зида, што се окупило да их посматра, жали њихов мир. Друштво не слути да је њима у „новом свету“ добро.

Лирско „ми“ живи повучено, једино са „сумњом у љубав“ која им је сад можда највећи јад, насупрот мукама и сумњама које се помињу на почетку песме. То је живот обележен љубављу – из прошлих дана љубав остала је још. „Лош“ и „крт“ живот, друштво које су оставили са друге стране болничког зида, карактерише умност, рационалност, која оптерећује (а глава њихова им смета). У песми Тамница, Дис каже: „И да моја глава рађа сав свет јада“. Томе додајемо и Ракићеве стихове: „Кад срце заболи мисао је крива“. Наглашавање симболике срца, пребацивање тежишта живота на осећајну раван, такође може бити кључ за разумевање фигуре „сишли смо с ума“: она може да значи напуштање живота, ума пуног сумњи, стрепњи, нерешених загонетки и страхова, као предавање срцу и његовој топлини.

Потреба љубавног пара да буде изопштен из друштва, на известан начин је критика тог истог друштва. С друге стране, истинске љубав која опстаје само у болничком кругу на известан начин је исто пародирана и критикована. У последњим стиховима, међутим, друштво и љубавни пар као да се измирују. У очима посматрача примаћују се сузе, што нас враћа у област осећајног. Сам крај изазва на неки  начин тугу, што оставља утисак баладе, што је у супротности са почетком песме, који је химничан.

Издвојићемо неке од мотива: светковина, лудило, љубав, болница, мотив бекства.

Стилске фигуре:

„Сишли смо с ума у сјајан дан“ (парадокс)

„Гле! очима им трепти роса немо…“ (иронија)

Симболи:

плави цвет (чедност, чистота, верност, бесконачност)

беле кошуље (невиност, чистота)

болнички мирис (испуњеност љубављу)

сјајан дан (просветљење, сазнање)

Композиција

Песма се састоји од седам секстна.

Стихови варирају од деветерца до дванаестерца и у неким стиховима се јавља опкорачење.

Рима: парна и укрштена.

Иако је ова тема за ондашње време била необична, Богдан Поповић је  у Пандуровићевој песми увидео своје кључне принципе по којима се руководио приликом одабира песама. Дакле, неоспорно је да је у њој Поповић пронашао емоцију, јасноћу и лепоту.

3. час Песници српске модерне утврђивање

Српски 23 -27.11.2020.

СТААРИ ВЕК (УТВРЂИВАЊЕ)

  • Појам стари век обухвата веома дуг временски период развоја људског друштва, од настанка првих цивилизација у областима средњег истока, Средоземног мора и јужне и источне Азије, од  појаве писмености до пада Западног римског царства 476. г.
  • Књижевност старог века, дакле, подразумева веома широк појам, који се односи на најстарије етапе у развоју књижевности, која је настајала на различитим поднебљима и чак крајевима света. Заједничка карактеристика свих књижевности старог века јесте усмено порекло, пошто је књижевно стваралаштво, као што вам је то познато, постојало и пре појаве писма. Записивање књижевних дела јавило се много касније, када су почела да настају и прва писма и различити начини чувања рукописа.

Књижевност старог века била је у великој мери условљена религијама и митским представама поднебља на ком је поникла. Због тога што представља одраз религије, културе и друшва у ком је настајала, књижевност старог века разликујемо према поднебљу на ком је настала и трајала.

  • Сумерско-вавилонска књижевност

Сумерани су насељавали област између река Тигра и Еуфрата, тј. плодне области Месопотамије. За њихову цивилизацију везује се једна од најзначајнијих културних тековина, настанак најстаријег писма – клинастог писма (слика клинастог писма). Наиме, њихово писмо је првобитно било пиктографско (сликовно), али је поједностављивањем и тежњом да што брже изрази што сложенији садржај, оно постајало знаковно. Клинастим писмом се писало на глиненим плочама, у које су се утискивали знакови (клинови) комадом трске. Сумерско клинасто писмо, заједно са елементима сумерске културе, преузели су Вавилонци, који су, захваљујући својој јакој и широкој трговини, допринели распростирању овог писма у Азији. О књижевности која је писана клинастим писмом ми данас говоримо као о једној, сумерско-вавилонској књижевности. Ова књижевност била је верског карактера, што значи да је поглед људи на свет који их окружује настајао под утицајем религијско-магијске свести. Већина књижевних дела поредстављала је књижевно уобличење религијских представа и митова, а њихова религија била је многобожачка. На сумерско-вавилонску књижевност знатан утицај остварило је усмено стваралаштво (епови, басне, изреке и сл.). Најзначајније дело сумерско-вавилонске књижевности, јесте Еп и Гилгамешу, који ћемо и ми обрађивати на часовима Српског језика и књижевности.

  • Египатска књижевност

Почетке египатске књижевности проналазимо  у периоду од XXV до XXIII века старе ере, у записима на зидовима фараонских гробница. Језик ових записа био је староегипатски, који је био веома дуго у употреби, све до грчке и римске епохе. Економски развитак Египта био је праћен и развојем уметности и књижевности. Најзначајнија дела египатске књижевности писана су хијероглифима (слика хијероглифа). Хијероглифи су представљали сликовно писмо у којем су речи писане употребом слика појединог предмета. Египатска књижевност је, такође, имала религиозни карактер у свом почетку. О њеној религиозној тематици сведоче и „Текстови пирамида“ (записи на зидовима гробница), али и „Текстови саркофага“ (камени ковчези где су сахрањивани мртви) и Књига мртвих, који су садржавали описе путовања на онај свет.

Због велике потчињености обреду и ритуалу, египатску књижевност карактерише велики број обредних и ритуалних лирских песама. То су биле најчешће химне Сунцу, Нилу, Озирису и Амону. Стварање поезије било је немогуће одвојити од обреда за који се везивала. Често су певане и песме у славу појединих владара. Што се тиче световног (нерелигиозног) песништва, најистакнутије место имала је, свакако, љубавна лирика, са тематиком у којој преовлађују љубавна чежња, описи лепоте вољене особе и сласти љубави.

  • Хебрејска књижевност

Представља књижевност старих Јевреја. Јевреји су користили више језика, али им је изворни језик био хебрејски или иврит, који припада групи семитских језика. Најстарија и најважније дело јеврејске књижевности је Стари завет, који су стварали различити аутори у периоду од XI и X века п.н.е. па до 150 г. п.н.е. Поред неколико књига које су написане на арамејском, сви остали текстови писани су на хебрејском. Јеврејска књижевност трпела је различите утицаје и пролазила кроз разне фазе развоја. Важну књигу хебрејске књижевности представља и Талмуд, који је настао у II веку п.н.е. Талмуд је дело народа, тј. колективног аутора. Представља јеврејску свету књигу, а настао је обрадом усменог предања које прате коментари. Талмуд садржи правила живота у јеврејској заједници, правне и обичајне норме и практичне савете.

  • Грчка (античка) књижевност

Античка култура и цивилизација везују се за специфичну духовну атмосферу слободних грчких градова – државица. Велики утицај на књижевност остварила је грчка митологија. Грчки богови су били налик људима, од којих их је разликовала једино бесмртност, али су зато, изнад њих, као и изнад људи билe једино нужност и судбина. Античка књижевности била је веома богата књижевним делима. Најзначајнија дела античке књижевности свакако су Хомерови епови Илијада и Одисеја. Међутим, поред епова значајну улогу имала је и лирика, у оквиру које су се јављале бројне врсте (химне, дитирамби, еклоге итд.). Током V века пре Христа јавља се и драма, која своје почетке има, заправо, у хорској лирици. Драма се развија из дитирамба, тј. песама у част бога Диониса, који је био бог вегетације и вина. Из Дионисовог култа развиле су се одвојено трагедија и комедија. Права грчка трагедија настаје тек са Есхилом, а најзначајнији трагичари поред њега су Софокле и Еурипид.

  • Кинеска књижевност

О почецима кинеске књижевности нема поузданих података, сем легенди и предања, која говоре о настанку кинеског сликовног писма. Кинеска књижевност везује се за делатност Конфуција, филозофа и учитеља, који је основао једну од најзначајнијих филозофских школа, везаних за друштвено-политичка учења. Значајна Конфуцијева улога јесте управо у сакупљању грађе, која ја представљала основ његовог учења. За књижевност најзначајнија је прва Конфуцијева књига Ши-кинг (Књига песама), у којој је сакупљена древна кинеска лирика. За кинеску књижевну и филозофску мисао важна је и личност Лао Цеа, који је живео у V веку п.н.е. и био Конфуцијев савременик. Његово учење названо је таоизам, а наслов дела Тао-Текинг (Књига пута и врлине).

Верска настава – Хришћанско схватање историје

Драги ђаци,

у прилогу Вам шаљем једну интернет адресу на којој ћете моћи на погледате други видео запис на тему: „Хришћанско схватање историје““