Архиве аутора: Мирјана Петровић

Muzička kultura, Romantizam

19. vek je doba evropske ekspanzije, tehnološkog napretka industrijalizacije. Stanovništvo se udvostručilo i kulturna razmena je mnogo dinamičnija. U književnosti romantizam s eispoljuava kao negacija akademizma i ustaljenih normi a insistira se na subjektivnosti i originalnosti ideja. Romantičarske ideje se odnose na prirodu, bajkovite motive i idealizacijuljudskih odnsa i stanja duše. Preovladjuju ideje nacionalnog a preovladjuje programnost muzike. Intezivno se razvija klavirska muzika a medju izvođačima se izdvajaju Šopen, List, Šubert, Mendelson, Šuman…

Građansko vaspitanje,Pitanje verodostojnosti informacija, Radionica

NAZIV RADIONICE:
Deca u medijima
CILJ(EVI) RADIONICE:
• Uočavanje položaja dece u medijima, posebno na
TV
• Povećanje osetljivosti za prepoznavanje manipulaciije decom u medijima
Razmislite,
Kako informacije stižu do nas.
Navedite medije koje pratite: televizija, novine (štampani mediji), Internet i
zašto vam je važno da ih pratite

Медији у друштву: проблем објективности
o тачка гледишта и проблем објективности – приказивање видео-снимка истог
догађаја са три различите тачке гледишта, као повод за разговор о утицају избора
тачке гледишта на начин приказивања догађаја и о последицама тог избора за
медијску слику догађаја;
o друштвено функционисање медија – теоријска анализа друштвеног функционисања
медија као својеврсног филтера који посредује између догађаја и примаоца;
образлагање тезе да медији одржавају постојећу структуру друштвене моћи тиме
што је одражавају;
o апсолутна објективност као утопијски идеал – демонстрација и разговор с циљем да
се освести чињеница да достизање овог идеала подразумева укидање тачке
гледишта, што, иако је у принципу могуће, са становишта информисања нема
никаквог смисла;
o објективност као одговорност – разговор о одговорности појединца за селекцију
онога шта ће, како ће (с које тачке гледишта, са или без коментара, с каквим
коментаром, у ком контексту) и где/када (на почетку, у средини или на крају) нешто
приказати; преформулисање (често злоупотребљаваног) појма објективности у
одговорност појединца за селекције које прави; указивање на значај децентрације
као јединог механизма који отвара могућност приближавања идеалу објективности,
тј. одговорном информисању;
o селекције, објективност, одговорност – завршна вежба у којој учесници, на основу
списка актуелних (домаћих и светских) догађаја, припремају ТВ дневник који треба
да буде што објективнији. Учесници се деле у две “редакције”, с различитом
усмереношћу (нпр., једна добија инструкцију да буде благонаклона, а друга критична
према властима, или једна “лева” а друга “десна” итд.). Дневници се конципирају и
снимају одвојено, а затим заједно гледају и коментаришу,.

Građansko vaspitanje, Odnos države i građanskog društva (Radionica)

Vaša bliska rodbina živi u Pančevu, gradu sa razvijenom naftnom industrijom. Svi odrasli članovi vaše rodbine zaposleni su u Rafineriji nafte u
Pančevu. Skoro svaki dan se čujete telefonom. Oni
su očajni i preplašeni, jer su svakodnevno izloženi
delovanju opasnih materija za koje znaju da mogu
izazvati loše posledice po njihovo zdravlje. Ne znaju koliko loše, jer dobijaju protivurečne informacije i od medija i od organa vlasti. Ti si jedan savestan
GRAĐANIN/KA i ti…
Vaš zadatak je da odredite koja su prava vaših rođaka ugrožena, da pokušate da zaštitite ta njihova
prava, a da pri tom ne ugrozite neka druga (koja?)
i/ili prava nekih drugih ljudi. Budite najbolji mogući GRAĐANIN/KA.
Navedite koja prava su bila ugrožena i obaveze prekršene. Opišite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i veštine koji su mu potrebni da bi mogao tako
da postupa i govori.

GRAĐANI/KE:
• imaju znanja i svest o svojim pravima i odgovornostima
• deluju u situacijama u kojima su njima samima ili
nekom drugom prava ugrožena,
• ponašaju se tako da uvažavaju druge i ne krše
tuđa prava (tolerantno)
• budu spremni da se uvek informišu o javnim zbivanjima, važnim za život zajednice
• budu spremni da se udružuju sa drugima u cilju
zaštite prava i interesa, pojedinačnih i zajedničkih
• budu spremni da se angažuju na poboljšanju kvaliteta života u zajednici
• prate i kontrolišu načine i efekte vršenja vlasti
onih koje su za te poslove izabrali.

Građansko vaspitanje, Sukob prava

SUKOB PRAVA
LJudi imaju međusobno različite želje, uverenja i ideje,
prihvataju različite vrednosti… Zato je neizbežno da
dolazi do sukoba. Postoje različite vrste sukoba, zavisno
od toga ko je u sukob uključen (sukobi izmeu pojedinaca,
unutar grupa, između grupa, između nacija…), važnosti
za pojedince i grupe, uzroka nastanka sukoba…
Nekada više osoba ili grupa žele isti objekat, materijal,
sirovine, ili neku drugu stvar materijalne prirode…
Tada se javljaju sukobi oko stvari. Jedna od vrsta sukoba
su oni koji nastaju kada su povređena ili nisu uzeta u
obzir nečija osećanja. Sukobi oko osećanja naročito mogu
da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju
nezadovoljavanje potrebe za poštovanjem, pažnjom
ljubavlju… Različita verovanja i vrednosti koje imaju
pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja.
Tipični su oni koji proističu iz kulturnih, religijskih i
političkih razlika.
Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava. Do njih dolazi
kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge, ili
kada različiti ljudi različito tumače jedno isto pravo.
Situacije u kojima se može zapaziti ovakav odnos prava su
veoma česte i neizbežne i zato su važne za ostvarivanje
prava. Da bi se one rešavale u korist poštovanja prava,
moramo imati na umu opšte principe za rešavanje
konflikata.
Kada rešavamo sukobe:
– analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba
došlo,
– otkrijmo prave uzroke sukoba,
– ne odlažimo problem, već ga trajno rešimo
– proverimo da li je rešenje realno,
– proverimo da li su rešenjem zadovoljne obe
strane
– ne očekujmo da će nam problem rešiti neko
drugi, već tražimo rešenje s onim s kim smo u
sukobu.
U ovakvoj situaciji osim opštih okolnosti i uzroka sukoba, potrebno je da uočimo i o kojim pravima je reč i da
se pri rešavanju sukoba rukovodimo opštim načelima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes, život, opstanak i razvoj, participacija, nediskriminacija). Na
sličan način ćemo rešavati konfliktne situacije u kojima
dolazi do sukoba više prava jedne osobe (nas samih ili

osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog
prava na neki način ometa zadovoljavanje drugog.

Građansko vaspitanje, Samopouzdano reagovanje

Materijal za rad:
SITUACIJA 1
Odgovarao si i važno ti je da znaš šta si dobio, a nastavnik neće da ti
saopšti ocenu.
a) napadačka reakcija:
b) povlačeća reakcija:
v) samopouzdana reakcija:

KLJUČ ZA ODGOVORE ZA SITUACIJE

SITUACIJA 1
Samopouzdano:
Znam da Vi nerado govorite ocene, ali meni je veoma važno da znam da li
sam popravio ocenu.
Znam da ste ljuti na mene zbog mog ponašanja na prethodnom času, ali mi je
važno da znam koju sam ocenu dobio, jer će mi roditeqi sutra doći u školu.

PRINCIPI SAMOPOUZDANOG REAGOVANJA:
1. JA IMAM PRAVA DA IZRAŽAVAM SEBE SVE DOTLE DOK TIME NE
UGROŽAVAM DRUGE.
2. KADA SE ZALAŽEM ZA SVOJA PRAVA JA POŠTUJEM SEBE I DOBIJAM
POŠTOVANJE DRUGIH.
3. JASNIM IZRAŽAVANJEM SVOJIH PRAVA I POTREBA JA PREUZIMAM
ODGOVORNOST ZA SEBE I NE PREBACUJEM JE DRUGIMA.
4. AKO NE KAŽEM DRUGIMA KAKO NJIHOVO PONAŠANJE DELUJE NA
MENE, USKRAĆUJEM IM PRILIKU DA NEŠTO PROMENE.
5. ŽRTVUJUĆI SVOJA PRAVA I POTREBE JA DAJEM DOZVOLU DRUGIMA
DA NE VODE RAČUNA O MENI.
6. U MERI U KOJOJ SAM SLOBODNA DA SE ZALAŽEM ZA SEBE I DA TO
PRAVO PRIZNAM DRUGIMA JA VIŠE DOBIJAM I OD ŽIVOTA.
7. NEDOZVOLJAVANJE DRUGIMA DA SAZNAJU KAKO SE JA OSEĆAM JESTE
JEDNA VRSTA I NAČIN KONTROLISANJA DRUGIH.
8. KADA ČINIM ZA SEBE ONO ŠTO OSEĆAM KAO PRAVO, JA SE OSEĆAM
BOLJE I GRADIM AUTENTIČNIJI I ZADOVOLJAVAJUĆI ODNOS SA DRUGIMA.

Građansko vaspitanje,Mediji kao izvor informacija, pitanje verodostojnosti

Radionica

Razmislite o ovim tvrdnjama i obrazložite ih!

  1. Ono što se vidi na ekranu, nikad ne izgleda potpuno isto kao što postoji u stvarnosti.
  2. Ono što postoji u stvarnosti, ne mora se uopšte videti na ekranu.
  3.  Ono što se vidi na ekranu, ne mora uopšte postojati u stvarnosti.

Građansko vaspitanje, Građanin, građanka i poštovanje zakona

. Za svaku tvrdnju razmislite da li se slažete ili ne, uz obrazloženje.

  1. Zakoni spadaju u najveća dostignuća čovečanstva.
  2. Nepoštovanje zakona vodi zemlju u haos i rasulo.
  3. Nije nikakvo zlo da čovek ponekad prekrši zakon.
  4. Pojedinac koji ne sluša zakone, štetan je za svako društvo.
  5. Čovek treba da sluša samo one zakone koji mu izgledaju razumni.
  6. Opravdano je kršenje zakona radi odbrane važnog principa ili zaštite vitalnog interesa.

 

 

.

Građansko vaspitanje, Prava i vrednosti

Vrednost je nešto za čim treba tragati, nešto što zaslužuje da se brani. Ljudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. Univezalno prihvaćene vrednosti su jednakost, zdravlje, poštenje, poštovanje drugih, odgovornost….

Razmislite koji biste još vrednosti dodali na ovu listu, da bismo dogovorom i konsenzusom na sledećoj radionici, usaglasili koje su to najvažnije ljudske vrednosti.

Ne postoji jednom zauvek uspostavljena lista univerzalnih vrednosti.To je rezultat dogovora i pregovora među ljudima ali i državama.Konvencije i deklaracije o ljudskim i dečjim pravima su rezultat tih procesa.

Muzička kultura, Klasicizam

Kasični stil, formira se poslednjih decenija 18. veka a za njega su zaslužni muzički velikani, Hajdn, Mocart i Betoven. Najveću važnost na formiranje klasičnog stila ima oblikovanje sonatnog ciklusa i sonatnog oblika. Sonatni cilus odlikuju dublji sadžaji, veća složenost i čvrsta povezanost muzičkih stavova, kojih po pravilu ima tri ili četiri. Sonatni oblik je srž sonatnog ciklusa. Počiva na sukobu dve teme koje su suprotne po tonalitetu i karakteru. U tom kofliktu se rađa razvojni deo koji dovode obe teme do pomirenja.

 

Građansko vaspitanje, Mediji kao izvor informacija, pitanje verodostojnosti

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ
Способност идентификовања различитих техника и метода које се користе за креирање “реалне
слике” у медијима.
Разумевање комерцијалног интереса медија – потребе да пласирају своје информације што већем
броју људи и при томе зараде што више новца, на шта, наравно, утиче и то ко финансира
одређени медиј и ко је у могућности да плати простор у њима.
Препознавање вредносних и идеолошких обележја које стоје у позадини емитоване информације.
Медијска писменост није нешто што обезбеђује потпуно разумевање свих медијских проблема
и манипулација, нити је савршена формула којом се решавају проблеми у друштву, попут:
превише насиља на ТВ-у, раст тренда лаке забаве, оштре расне и националне поделе и сл.
Медијска писменост је разумевање да је медијска порука направљена с намером да се нешто
прода или да се на неког утиче, а планирана је увек с трудом да максимално испуни дату
намену. Бити медијски писмен значи бити способан за критички однос према медијском
окружењу, али и знати препознати медије као драгоценог савезника.