Архиве аутора: Владимир Мијаиловић

Владимир Мијаиловић

О Владимир Мијаиловић

Владимир Мијаиловић, наставник. Контакт на имејл: vlade.mijailovic@gmail.com

Хигијена – полно преносиве болести

Полне болести су болести које се преносе сексуалним контактом. Мењала су се времена и људско понашање али су се упоредо са овим променама мењале и полне болести. На срећу људског рода, ове промене пратило је и напредовање медицинске науке, ширила су се сазнања о узроцима преношења и заштити од истих.

Узрочници полних болести могу да буду: бактерије, вируси, протозое, гљивице и паразити. Напретком медицинске науке, могуће је успешно да се бори против бактеријских и инфекција изазваних протозоама и паразитима док за сада нема адекватног антивирусног лека али је јако битно да се рано дијагностикује инфекција и може се постићи излечење.

Основно је да се болест преноси полним контактом.
Инкубација, период од контакта до појаве обољења је различит- од 3-7 дана до неколико месеци.

Симптоми (знаци болести)  су најчешће локални (упала спољашњих гениталија, вагиналне слузокоже, грлића материце, унутрашњих гениталних органа и удаљених органа). Болест је чешћа код млађих особа, код особа полно активнијих мада може оболети и новорођенче (инфицира се проласком кроз порођајни канал или преко млека од заражене мајке).

Најчешћа је упала спољашњих гениталија и вагине а испољава се појавом црвенила, пецкања, болова при мокрењу, осећаја свраба, појачаном секрецијом која може да буде и непријатног мириса, нелагодност при полном односу.

Врло су честе појаве херпеса на спољашњим гениталним органима нарочито код младих девојака са смањеном отпорношћу организма. Тегобе које настају не могу нестати напротив могу се ширити на унутрашње органе зато је неопходно јавити се гинекологу да би се добила адекватна терапија која је најчешће врло успешна.
Лечење се спроводи локалном терапијом, узимањем лекова пер ос или парентерално а врло често је потребно лечити оба партнера.

Код ових инфекција мора се подвући важност честих инфекција изазваних вирусима који могу оставити тешке последице по здравље ако се на време не дијагностикују и не предузму одговарајуће мере ту пре свега мислим на инфекције изазване узрочницима АИДСА, Хепатитиса Ц и инфекција изазваних ХПВ-ом (хумани папилома вирус).

ХПВ (хуман папилома вирус) тип 16 и тип 18 се директно доводе у везу са појавом карцинома грлића материце. Примећена је у последње време појава карционома грлића материце код врло младих девојка чак и испод 20.година.

Основно је да се лече оба партнера и да се не крије инфекција од партнера.

Најважнији је искрен однос међу партнерима, заштита при полном односу, мада и употреба кондома није најидеалнија заштита јер постоји могућност пуцања кондома. Јако је битна хигијена полних органа.

Нелечене инфекције поред тегоба локалне пририоде узрочници су: појаве хроничних инфекција, стерилитета, ванматеричне трудноће, превремених порођаја и ПОЈАВЕ КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ.
Најбитније је да се свака полно активна жена редовно јавља на преглед код гинеколога бар једном годишње и чешће ако примети да има тегобе. Редовним јављањем спречиће се ширење болести, дијагностиковање исте на време и успешно лечење.

Здравствена култура – изборни; Полно преносиве болести

Полне болести су болести које се преносе сексуалним контактом. Мењала су се времена и људско понашање али су се упоредо са овим променама мењале и полне болести. На срећу људског рода, ове промене пратило је и напредовање медицинске науке, ширила су се сазнања о узроцима преношења и заштити од истих.

Узрочници полних болести могу да буду: бактерије, вируси, протозое, гљивице и паразити. Напретком медицинске науке, могуће је успешно да се бори против бактеријских и инфекција изазваних протозоама и паразитима док за сада нема адекватног антивирусног лека али је јако битно да се рано дијагностикује инфекција и може се постићи излечење.

Основно је да се болест преноси полним контактом.
Инкубација, период од контакта до појаве обољења је различит- од 3-7 дана до неколико месеци.

Симптоми (знаци болести)  су најчешће локални (упала спољашњих гениталија, вагиналне слузокоже, грлића материце, унутрашњих гениталних органа и удаљених органа). Болест је чешћа код млађих особа, код особа полно активнијих мада може оболети и новорођенче (инфицира се проласком кроз порођајни канал или преко млека од заражене мајке).

Најчешћа је упала спољашњих гениталија и вагине а испољава се појавом црвенила, пецкања, болова при мокрењу, осећаја свраба, појачаном секрецијом која може да буде и непријатног мириса, нелагодност при полном односу.

Врло су честе појаве херпеса на спољашњим гениталним органима нарочито код младих девојака са смањеном отпорношћу организма. Тегобе које настају не могу нестати напротив могу се ширити на унутрашње органе зато је неопходно јавити се гинекологу да би се добила адекватна терапија која је најчешће врло успешна.
Лечење се спроводи локалном терапијом, узимањем лекова пер ос или парентерално а врло често је потребно лечити оба партнера.

Код ових инфекција мора се подвући важност честих инфекција изазваних вирусима који могу оставити тешке последице по здравље ако се на време не дијагностикују и не предузму одговарајуће мере ту пре свега мислим на инфекције изазване узрочницима АИДСА, Хепатитиса Ц и инфекција изазваних ХПВ-ом (хумани папилома вирус).

ХПВ (хуман папилома вирус) тип 16 и тип 18 се директно доводе у везу са појавом карцинома грлића материце. Примећена је у последње време појава карционома грлића материце код врло младих девојка чак и испод 20.година.

Основно је да се лече оба партнера и да се не крије инфекција од партнера.

Најважнији је искрен однос међу партнерима, заштита при полном односу, мада и употреба кондома није најидеалнија заштита јер постоји могућност пуцања кондома. Јако је битна хигијена полних органа.

Нелечене инфекције поред тегоба локалне пририоде узрочници су: појаве хроничних инфекција, стерилитета, ванматеричне трудноће, превремених порођаја и ПОЈАВЕ КАРЦИНОМА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ.
Најбитније је да се свака полно активна жена редовно јавља на преглед код гинеколога бар једном годишње и чешће ако примети да има тегобе. Редовним јављањем спречиће се ширење болести, дијагностиковање исте на време и успешно лечење.

Заштићено: Здравствена култура-изборни; оцене

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Здравствена култура – изборни; Лична хигијена

Под личном хигијеном подразумева се одржавање чистоће руку и тела, орална хигијена, уредност косе и ноктију као и чистоћа одеће и обуће појединца.

Прање руку

Руке представљају део тела најизложенији прљању а истовемено и део тела који долази у контакт са храном, те је њихова чистоћа јако важна када говоримо о одржавању личне хигијене. Како се на прљавим рукама могу наћи заразне клице, узрочници многих заразних болести, због прљавих руку врло често доводимо у опасност не само своје здравље већ и здравље и живот људи из своје најближе околине. Болести попут тифуса, паратифус, а специјално дизентерије најчешће се преносе прљавим рукама, па се ове болести често у жаргону називају „болести прљавих руку“. Како би се ове болести избегле, редовно прање руку је императив.

Руке треба прати више пута дневно увек пре припремања хране, пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, после кашљања, кијања, брисања носа, контакта са животињама, као и после кориштења јавног превоза или додира неког прљавог предмета. Поред тога што је битно прати руке редовно, неопходно је то радити на исправан начин. Велики број људи приликом прања руку користи хладну воду која не може ефикасно да скине нечистоћу са коже. Руке се правилно перу искључиво топлом водом уз употребу сапуна или детерџента за прање руку. Уколико нисте у могућности да своје руке очистите на овакав начин, добро је да уз себе увек имате влажне марамице или антибактеријски гел за дезинфекцију руку који можете набавити у било којој апотеци.

Купање

Прашина и нечистоћа из околине, као и властити зној, доводе до прљања, па је редовно туширање и прање тела неопходно у одржавању личне хигијене. Ко год има могућност, требало би да се купа или тушира свакодневно, а најмање два до три пута недељно. Све делове тела треба добро насапуњати и испрати чистом водом, док кожу након купања треба добро обрисати, најбоље фротирским пешкиром. Туширање, то јест купање под млазом воде, поред тога што пере кожу, помаже и у очувању психичког здравља. Оно делује добро на живце и крвоток и одстрањује осећај замора. Приликом високих или ниских температура, туширање може помоћи у сузбијању осећаја врућине или хладноће и помоћи враћању нормалне телесне температуре.
Температура воде приликом купања
Како топла вода брже и лакше раствара масти и нечистоћу која се налази на кожи, температура воде приликом купања требало би да се креће од 30° до 35° Ц. Препоручљиво је међутим, купање завршити нешто хладнијом водом како би се побољшала циркулација крви. Уколико вам је потребно додатно побољшање циркулације и скидање нечистоће, трљање коже четком за прање коже може бити добар избор.

Хигијена ногу

Нарочито лети, потребно је обратити додатну пажњу на хигијену ногу, па је ноге потребно прати свако вече топлом водом и сапуном пре спавања. У току дана на стопалима се купи зној, па се поред непријатног мириса, често стварају ранице, које могу и да се заразе. Људи којима се ноге јако зноје, поред тога што је потребно да их чешће перу и засипају прашком против знојења, не би требало да носе гумену обућу, јер је у том случају знојење појачано услед слабог проветравања.

Хигијена уста

Под појмом хигијена уста подразумева се:
Прање зуба
Чишћење зуба
Одржавање хигијене усне дупље
Прва жртва лошег одржавања хигијене уста су зуби, а највећи узрок проблема могу бити остаци хране. Они не би смели да се задржавају на зубима и уопште у усној дупљи, па је зато после сваког оброка пожељно опрати зубе четкицом и зубном пастом. Како је због данашњег начина живота скоро немогуће прати зубе након сваког оброка, препорука је да се то уради барем два пута дневно – ујутру и увече пред спавање.
Правилно прање зуба
Како бисте правилно прали зубе, потребно је да овај “ритуал” започнете постављањем четкице под углом од 45 степени у односу на ваше зубе и на тај начин обухватите два до три зуба и непце. Померајте лаганим покретима четкицу на доле (за зубе горње вилице) или на горе (за зубе доње вилице), а технику поновите око осам пута. Зубе немојте трљати превише агресивно да не би дошло до оштећења десни. Пређите на следећих два до три зуба, док не пређете све зубе са спољашње стране, а затим исто поновите за унутрашњу страну зуба. Морате опрати све површине на сваком зубу па на крају оперите и поврсину зуба којом жваћете, потезима од назад ка напред. Након овога оперите четкицом и горњу страну језика. Након прања барем десет минута ништа не пијте и не једите.
Чишћење зуба концем
Истраживања показују да тек 30 одсто људи редовно чисти зубе концем, а ретко ко зна да уколико се не користи конац, заправо висе од 1/3 површине зуба остане неочишћено. Помоћу конца за зубе детаљно се могу уклонити сви остаци хране до којих се не може доћи четкицом. За једно чишћење потребно вам је око 20 до 40 цм конца за зубе. Трљајте концем горе и доле уз бочне стране зуба тако да пратите облине зуба. Са чистим делом конца очистите сваки зуб појединачно, а на крају исперите уста водицом за испирање усне шупљине.
Хигијена уста и болести
Лош задах неретко је и здравствено питање, те уколико он не пролази иако редовно и исправно бринете о хигијени ваши уста, потребно је да се посаветујете са лекаром. Лош задах може да указује на гастритис, покварене зубе, поремећај у раду бубрега, премало хидратације или пак превише протеина у исхрани, па је добро урадити одређене анализе.

Важно је истаћи да занемаривање оралне хигијене, неће узроковати само непријатан задах, већ као последицу често има и болести зуба као што су каријес, упала десни и парадонтопатија. Поред ових најчешћих болести, могу се појавити и врло озбиљне тегобе, попут кардиоваскуларних, респираторних, очних, бубрежних.

Умивање

Као и код прања зуба треба се умивати најмање два пута дневно: ујутру и увече. Приликом умивања можете користити средства за чишћење и умивање лица која одговарају вашем типу коже, али пазите да не претерате са коришћењем ових средстава. Различити сапуни и гелови, могу негативно утицати на природне масти које лучи ваша кожа и на тај начин је исушити или довести до појаве да ваша кожа лучи ове масти много интензивније него што би требало.
Уколико се шминкате, пре спавања је обавезно да уклоните шминку и остале нечистоће са коже лице и врата помоћу вате, тупфера или марамица за скидање шминке, а након тога се умијете.
Бријање
Још један од јутарњих “ритуала” који се тичу личне хигијене представља и бријање. Важно је напоменути да се приликом бријања се не уклањају само длачице, већ и површински слој коже који се одстрањује заједно са њима. Пре бријања кожу треба омекшати топлом водом, а пожељно је направити и благи пилинг како би се спречило урастање длачица. Користите дуге и брзе потезе уместо кратких те избегавајте више пута да прелазите преко истог места како бисте спречили ризик од иритације. Након бријања, користите креме и лосионе предвиђене за умиривање коже и пријатан мирис.

Прање и чишћење ушију

Церумен или ушни восак је секрет церуминозних жлезда у кожи ушног канала који има важну улогу у заштити уха. Он је задужен да спречи пролазак прашине, прљавштине, бактерија, па чак и буба у ушни канал.

Церумен се шири ушним каналом покретима вилице, а када стигне до отвора ушију, обично се сасуши, претвори у прашину и сам отпадне. Међутим, овај процес није увек тако једноставан, те може доћи до зачепљења ушног канала приликом лучења превелике количине суве и лепљиве ушне масти. Приликом оваквог гомилања у уху или потискивања ушне масти са штапићима од вате може доћи до болова, иритације, свраба, па чак и делимичног губитка слуха.

Чишћење ушију помоћу штапића за уши дакле може довести до набијања секрета у дну канала, те се ова пракса не препоручује. Уколико желите да очистите суве наслаге настале у ушном каналу можете за то користити уља попут маслиновог или уља за негу бебине коже. Накапате неколико капи у уво, сачекате да секрет омекша, а затим се окренете на другу страну и пустите га да сам исцури. Уколико је потребно, можете убризгати мало воде шпрцем или тушем а затим се исправити и пустити да вода, заједно са ушном масти истече из ува. Проблем тврдокорног воска можете решити и уз помоћ раствора од сирћета и алкохола.

Прање косе

Када говоримо о свежем и чисом изгледу, један од главних критеријума, нарочито код жена јесте чистоћа косе. Косу треба прати најмање једном до два пута недељно, што зависи од квалитета косе, занимања и слично. Поред редовног прања са одговарајућим шампоном и препоручљиво је и повремено чешљање у току дана, како би се одстранила нечистоћа и исправиле власи.

Правилно прање косе

Код већине шампона за косу довољно је да их нанесете на кожу главе, умасирате и оставите да делују два или три минута. Када говоримо о медицинским шампоним, као што су они против перути или опадања косе, препоручује се да их на кожи главе оставите између три и пет минута.

Приликом прања косе најбитније је посветити довољно времена кожи главе и оставити шампон у контакту са кожом довољно дуго, а са друге стране битно је да се у овоме не претерује. Након детаљног прања, јако је важно да косу и кожу главе темељно исперете. Знаћете да сте правилно опрали и испрали косу уколико је она довољно чиста да “шкрипи”.

Као и код туширања, препорука је да се на крају прања косе она испере хладном водом. Овај потез ће стимулисати циркулацију коже главе и разбудити вас, а посебно се препоручује особама које имају проблем са масном кожом главе.

Перутање коже главе

Појава перутања коже главе може оставити утисак да не водите довољно рачуна о личној хигијени, а свакако је непријатан осећај који неретко укључује и свраб коже главе. Поред редовног прања косе са медицинским шампонима намењених овом проблему, обратите пажњу и на вашу исхрану. Потребно је да једете храну која садржи више витамина А и Б. Узимајте мање алкохола, шећера и производа од пшенице. Такође је јако битно да се доста крећете (шетате), како бисте поспешили циркулацију.
Сечење ноктију
Нокте треба редовно сећи, јер се испод ноктију завлачи прљавштина коју, приликом чешања, можемо унети у кожу. На тај начин долази до инфекције и озледе коже. Маказице, грицкалице и турпије за нокте, у комбинацији са кремама и лосионима за негу ноктију, неизбежна су опрема за одржавање личне хигијене.

Немојте заборавити на редовно подсецање ноктију на ногама. Исправно је нокте подсецати праволинијски, маказицама или грицкалицом, како не би дошло до урастања ноктију у кожу прстију.

Не заборавите,
Одржавање личне хигијене, како и назив сам говори, представља нешто лично и индивидуално. Тако се ставке које су обрађене морају прилагођавати у зависности од тога којим се послом бавите, да ли сте спортиста, да ли имате одређене здравствене тегобе или сте можда у специфичном стању попут трудноће.

Оно што је битно јесте да о својој личној хигијени бринете редовно, али и да се о томе образујете и да правилне принципе преносите на своју децу јер се навике редовног одржавања личне хигијене стичу још у детињству почевши од кућног васпитања и школе.

Немојте заборавити да „одржавање чистоће“ представља само један аспект хигијене. Она обухвата и начин живота, средину и средства које обезбеђују здраву и безбедну околину и услове за живот појединца.

Хигијена; Лична хигијена

Под личном хигијеном подразумева се одржавање чистоће руку и тела, орална хигијена, уредност косе и ноктију као и чистоћа одеће и обуће појединца.

Прање руку

Руке представљају део тела најизложенији прљању а истовемено и део тела који долази у контакт са храном, те је њихова чистоћа јако важна када говоримо о одржавању личне хигијене. Како се на прљавим рукама могу наћи заразне клице, узрочници многих заразних болести, због прљавих руку врло често доводимо у опасност не само своје здравље већ и здравље и живот људи из своје најближе околине. Болести попут тифуса, паратифус, а специјално дизентерије најчешће се преносе прљавим рукама, па се ове болести често у жаргону називају „болести прљавих руку“. Како би се ове болести избегле, редовно прање руку је императив.

Руке треба прати више пута дневно увек пре припремања хране, пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, после кашљања, кијања, брисања носа, контакта са животињама, као и после кориштења јавног превоза или додира неког прљавог предмета. Поред тога што је битно прати руке редовно, неопходно је то радити на исправан начин. Велики број људи приликом прања руку користи хладну воду која не може ефикасно да скине нечистоћу са коже. Руке се правилно перу искључиво топлом водом уз употребу сапуна или детерџента за прање руку. Уколико нисте у могућности да своје руке очистите на овакав начин, добро је да уз себе увек имате влажне марамице или антибактеријски гел за дезинфекцију руку који можете набавити у било којој апотеци.

Купање

Прашина и нечистоћа из околине, као и властити зној, доводе до прљања, па је редовно туширање и прање тела неопходно у одржавању личне хигијене. Ко год има могућност, требало би да се купа или тушира свакодневно, а најмање два до три пута недељно. Све делове тела треба добро насапуњати и испрати чистом водом, док кожу након купања треба добро обрисати, најбоље фротирским пешкиром. Туширање, то јест купање под млазом воде, поред тога што пере кожу, помаже и у очувању психичког здравља. Оно делује добро на живце и крвоток и одстрањује осећај замора. Приликом високих или ниских температура, туширање може помоћи у сузбијању осећаја врућине или хладноће и помоћи враћању нормалне телесне температуре.
Температура воде приликом купања
Како топла вода брже и лакше раствара масти и нечистоћу која се налази на кожи, температура воде приликом купања требало би да се креће од 30° до 35° Ц. Препоручљиво је међутим, купање завршити нешто хладнијом водом како би се побољшала циркулација крви. Уколико вам је потребно додатно побољшање циркулације и скидање нечистоће, трљање коже четком за прање коже може бити добар избор.

Хигијена ногу

Нарочито лети, потребно је обратити додатну пажњу на хигијену ногу, па је ноге потребно прати свако вече топлом водом и сапуном пре спавања. У току дана на стопалима се купи зној, па се поред непријатног мириса, често стварају ранице, које могу и да се заразе. Људи којима се ноге јако зноје, поред тога што је потребно да их чешће перу и засипају прашком против знојења, не би требало да носе гумену обућу, јер је у том случају знојење појачано услед слабог проветравања.

Хигијена уста

Под појмом хигијена уста подразумева се:
Прање зуба
Чишћење зуба
Одржавање хигијене усне дупље
Прва жртва лошег одржавања хигијене уста су зуби, а највећи узрок проблема могу бити остаци хране. Они не би смели да се задржавају на зубима и уопште у усној дупљи, па је зато после сваког оброка пожељно опрати зубе четкицом и зубном пастом. Како је због данашњег начина живота скоро немогуће прати зубе након сваког оброка, препорука је да се то уради барем два пута дневно – ујутру и увече пред спавање.
Правилно прање зуба
Како бисте правилно прали зубе, потребно је да овај “ритуал” започнете постављањем четкице под углом од 45 степени у односу на ваше зубе и на тај начин обухватите два до три зуба и непце. Померајте лаганим покретима четкицу на доле (за зубе горње вилице) или на горе (за зубе доње вилице), а технику поновите око осам пута. Зубе немојте трљати превише агресивно да не би дошло до оштећења десни. Пређите на следећих два до три зуба, док не пређете све зубе са спољашње стране, а затим исто поновите за унутрашњу страну зуба. Морате опрати све површине на сваком зубу па на крају оперите и поврсину зуба којом жваћете, потезима од назад ка напред. Након овога оперите четкицом и горњу страну језика. Након прања барем десет минута ништа не пијте и не једите.
Чишћење зуба концем
Истраживања показују да тек 30 одсто људи редовно чисти зубе концем, а ретко ко зна да уколико се не користи конац, заправо висе од 1/3 површине зуба остане неочишћено. Помоћу конца за зубе детаљно се могу уклонити сви остаци хране до којих се не може доћи четкицом. За једно чишћење потребно вам је око 20 до 40 цм конца за зубе. Трљајте концем горе и доле уз бочне стране зуба тако да пратите облине зуба. Са чистим делом конца очистите сваки зуб појединачно, а на крају исперите уста водицом за испирање усне шупљине.
Хигијена уста и болести
Лош задах неретко је и здравствено питање, те уколико он не пролази иако редовно и исправно бринете о хигијени ваши уста, потребно је да се посаветујете са лекаром. Лош задах може да указује на гастритис, покварене зубе, поремећај у раду бубрега, премало хидратације или пак превише протеина у исхрани, па је добро урадити одређене анализе.

Важно је истаћи да занемаривање оралне хигијене, неће узроковати само непријатан задах, већ као последицу често има и болести зуба као што су каријес, упала десни и парадонтопатија. Поред ових најчешћих болести, могу се појавити и врло озбиљне тегобе, попут кардиоваскуларних, респираторних, очних, бубрежних.

Умивање

Као и код прања зуба треба се умивати најмање два пута дневно: ујутру и увече. Приликом умивања можете користити средства за чишћење и умивање лица која одговарају вашем типу коже, али пазите да не претерате са коришћењем ових средстава. Различити сапуни и гелови, могу негативно утицати на природне масти које лучи ваша кожа и на тај начин је исушити или довести до појаве да ваша кожа лучи ове масти много интензивније него што би требало.
Уколико се шминкате, пре спавања је обавезно да уклоните шминку и остале нечистоће са коже лице и врата помоћу вате, тупфера или марамица за скидање шминке, а након тога се умијете.
Бријање
Још један од јутарњих “ритуала” који се тичу личне хигијене представља и бријање. Важно је напоменути да се приликом бријања се не уклањају само длачице, већ и површински слој коже који се одстрањује заједно са њима. Пре бријања кожу треба омекшати топлом водом, а пожељно је направити и благи пилинг како би се спречило урастање длачица. Користите дуге и брзе потезе уместо кратких те избегавајте више пута да прелазите преко истог места како бисте спречили ризик од иритације. Након бријања, користите креме и лосионе предвиђене за умиривање коже и пријатан мирис.

Прање и чишћење ушију

Церумен или ушни восак је секрет церуминозних жлезда у кожи ушног канала који има важну улогу у заштити уха. Он је задужен да спречи пролазак прашине, прљавштине, бактерија, па чак и буба у ушни канал.

Церумен се шири ушним каналом покретима вилице, а када стигне до отвора ушију, обично се сасуши, претвори у прашину и сам отпадне. Међутим, овај процес није увек тако једноставан, те може доћи до зачепљења ушног канала приликом лучења превелике количине суве и лепљиве ушне масти. Приликом оваквог гомилања у уху или потискивања ушне масти са штапићима од вате може доћи до болова, иритације, свраба, па чак и делимичног губитка слуха.

Чишћење ушију помоћу штапића за уши дакле може довести до набијања секрета у дну канала, те се ова пракса не препоручује. Уколико желите да очистите суве наслаге настале у ушном каналу можете за то користити уља попут маслиновог или уља за негу бебине коже. Накапате неколико капи у уво, сачекате да секрет омекша, а затим се окренете на другу страну и пустите га да сам исцури. Уколико је потребно, можете убризгати мало воде шпрцем или тушем а затим се исправити и пустити да вода, заједно са ушном масти истече из ува. Проблем тврдокорног воска можете решити и уз помоћ раствора од сирћета и алкохола.

Прање косе

Када говоримо о свежем и чисом изгледу, један од главних критеријума, нарочито код жена јесте чистоћа косе. Косу треба прати најмање једном до два пута недељно, што зависи од квалитета косе, занимања и слично. Поред редовног прања са одговарајућим шампоном и препоручљиво је и повремено чешљање у току дана, како би се одстранила нечистоћа и исправиле власи.

Правилно прање косе

Код већине шампона за косу довољно је да их нанесете на кожу главе, умасирате и оставите да делују два или три минута. Када говоримо о медицинским шампоним, као што су они против перути или опадања косе, препоручује се да их на кожи главе оставите између три и пет минута.

Приликом прања косе најбитније је посветити довољно времена кожи главе и оставити шампон у контакту са кожом довољно дуго, а са друге стране битно је да се у овоме не претерује. Након детаљног прања, јако је важно да косу и кожу главе темељно исперете. Знаћете да сте правилно опрали и испрали косу уколико је она довољно чиста да “шкрипи”.

Као и код туширања, препорука је да се на крају прања косе она испере хладном водом. Овај потез ће стимулисати циркулацију коже главе и разбудити вас, а посебно се препоручује особама које имају проблем са масном кожом главе.

Перутање коже главе

Појава перутања коже главе може оставити утисак да не водите довољно рачуна о личној хигијени, а свакако је непријатан осећај који неретко укључује и свраб коже главе. Поред редовног прања косе са медицинским шампонима намењених овом проблему, обратите пажњу и на вашу исхрану. Потребно је да једете храну која садржи више витамина А и Б. Узимајте мање алкохола, шећера и производа од пшенице. Такође је јако битно да се доста крећете (шетате), како бисте поспешили циркулацију.
Сечење ноктију
Нокте треба редовно сећи, јер се испод ноктију завлачи прљавштина коју, приликом чешања, можемо унети у кожу. На тај начин долази до инфекције и озледе коже. Маказице, грицкалице и турпије за нокте, у комбинацији са кремама и лосионима за негу ноктију, неизбежна су опрема за одржавање личне хигијене.

Немојте заборавити на редовно подсецање ноктију на ногама. Исправно је нокте подсецати праволинијски, маказицама или грицкалицом, како не би дошло до урастања ноктију у кожу прстију.

Не заборавите,
Одржавање личне хигијене, како и назив сам говори, представља нешто лично и индивидуално. Тако се ставке које су обрађене морају прилагођавати у зависности од тога којим се послом бавите, да ли сте спортиста, да ли имате одређене здравствене тегобе или сте можда у специфичном стању попут трудноће.

Оно што је битно јесте да о својој личној хигијени бринете редовно, али и да се о томе образујете и да правилне принципе преносите на своју децу јер се навике редовног одржавања личне хигијене стичу још у детињству почевши од кућног васпитања и школе.

Немојте заборавити да „одржавање чистоће“ представља само један аспект хигијене. Она обухвата и начин живота, средину и средства које обезбеђују здраву и безбедну околину и услове за живот појединца.

Здравствена култура – Лична хигијена

Под личном хигијеном подразумева се одржавање чистоће руку и тела, орална хигијена, уредност косе и ноктију као и чистоћа одеће и обуће појединца.

Прање руку

Руке представљају део тела најизложенији прљању а истовемено и део тела који долази у контакт са храном, те је њихова чистоћа јако важна када говоримо о одржавању личне хигијене. Како се на прљавим рукама могу наћи заразне клице, узрочници многих заразних болести, због прљавих руку врло често доводимо у опасност не само своје здравље већ и здравље и живот људи из своје најближе околине. Болести попут тифуса, паратифус, а специјално дизентерије најчешће се преносе прљавим рукама, па се ове болести често у жаргону називају „болести прљавих руку“. Како би се ове болести избегле, редовно прање руку је императив.

Руке треба прати више пута дневно увек пре припремања хране, пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, после кашљања, кијања, брисања носа, контакта са животињама, као и после кориштења јавног превоза или додира неког прљавог предмета. Поред тога што је битно прати руке редовно, неопходно је то радити на исправан начин. Велики број људи приликом прања руку користи хладну воду која не може ефикасно да скине нечистоћу са коже. Руке се правилно перу искључиво топлом водом уз употребу сапуна или детерџента за прање руку. Уколико нисте у могућности да своје руке очистите на овакав начин, добро је да уз себе увек имате влажне марамице или антибактеријски гел за дезинфекцију руку који можете набавити у било којој апотеци.

Купање

Прашина и нечистоћа из околине, као и властити зној, доводе до прљања, па је редовно туширање и прање тела неопходно у одржавању личне хигијене. Ко год има могућност, требало би да се купа или тушира свакодневно, а најмање два до три пута недељно. Све делове тела треба добро насапуњати и испрати чистом водом, док кожу након купања треба добро обрисати, најбоље фротирским пешкиром. Туширање, то јест купање под млазом воде, поред тога што пере кожу, помаже и у очувању психичког здравља. Оно делује добро на живце и крвоток и одстрањује осећај замора. Приликом високих или ниских температура, туширање може помоћи у сузбијању осећаја врућине или хладноће и помоћи враћању нормалне телесне температуре.
Температура воде приликом купања
Како топла вода брже и лакше раствара масти и нечистоћу која се налази на кожи, температура воде приликом купања требало би да се креће од 30° до 35° Ц. Препоручљиво је међутим, купање завршити нешто хладнијом водом како би се побољшала циркулација крви. Уколико вам је потребно додатно побољшање циркулације и скидање нечистоће, трљање коже четком за прање коже може бити добар избор.

Хигијена ногу

Нарочито лети, потребно је обратити додатну пажњу на хигијену ногу, па је ноге потребно прати свако вече топлом водом и сапуном пре спавања. У току дана на стопалима се купи зној, па се поред непријатног мириса, често стварају ранице, које могу и да се заразе. Људи којима се ноге јако зноје, поред тога што је потребно да их чешће перу и засипају прашком против знојења, не би требало да носе гумену обућу, јер је у том случају знојење појачано услед слабог проветравања.

Хигијена уста

Под појмом хигијена уста подразумева се:
Прање зуба
Чишћење зуба
Одржавање хигијене усне дупље
Прва жртва лошег одржавања хигијене уста су зуби, а највећи узрок проблема могу бити остаци хране. Они не би смели да се задржавају на зубима и уопште у усној дупљи, па је зато после сваког оброка пожељно опрати зубе четкицом и зубном пастом. Како је због данашњег начина живота скоро немогуће прати зубе након сваког оброка, препорука је да се то уради барем два пута дневно – ујутру и увече пред спавање.
Правилно прање зуба
Како бисте правилно прали зубе, потребно је да овај “ритуал” започнете постављањем четкице под углом од 45 степени у односу на ваше зубе и на тај начин обухватите два до три зуба и непце. Померајте лаганим покретима четкицу на доле (за зубе горње вилице) или на горе (за зубе доње вилице), а технику поновите око осам пута. Зубе немојте трљати превише агресивно да не би дошло до оштећења десни. Пређите на следећих два до три зуба, док не пређете све зубе са спољашње стране, а затим исто поновите за унутрашњу страну зуба. Морате опрати све површине на сваком зубу па на крају оперите и поврсину зуба којом жваћете, потезима од назад ка напред. Након овога оперите четкицом и горњу страну језика. Након прања барем десет минута ништа не пијте и не једите.
Чишћење зуба концем
Истраживања показују да тек 30 одсто људи редовно чисти зубе концем, а ретко ко зна да уколико се не користи конац, заправо висе од 1/3 површине зуба остане неочишћено. Помоћу конца за зубе детаљно се могу уклонити сви остаци хране до којих се не може доћи четкицом. За једно чишћење потребно вам је око 20 до 40 цм конца за зубе. Трљајте концем горе и доле уз бочне стране зуба тако да пратите облине зуба. Са чистим делом конца очистите сваки зуб појединачно, а на крају исперите уста водицом за испирање усне шупљине.
Хигијена уста и болести
Лош задах неретко је и здравствено питање, те уколико он не пролази иако редовно и исправно бринете о хигијени ваши уста, потребно је да се посаветујете са лекаром. Лош задах може да указује на гастритис, покварене зубе, поремећај у раду бубрега, премало хидратације или пак превише протеина у исхрани, па је добро урадити одређене анализе.

Важно је истаћи да занемаривање оралне хигијене, неће узроковати само непријатан задах, већ као последицу често има и болести зуба као што су каријес, упала десни и парадонтопатија. Поред ових најчешћих болести, могу се појавити и врло озбиљне тегобе, попут кардиоваскуларних, респираторних, очних, бубрежних.

Умивање

Као и код прања зуба треба се умивати најмање два пута дневно: ујутру и увече. Приликом умивања можете користити средства за чишћење и умивање лица која одговарају вашем типу коже, али пазите да не претерате са коришћењем ових средстава. Различити сапуни и гелови, могу негативно утицати на природне масти које лучи ваша кожа и на тај начин је исушити или довести до појаве да ваша кожа лучи ове масти много интензивније него што би требало.
Уколико се шминкате, пре спавања је обавезно да уклоните шминку и остале нечистоће са коже лице и врата помоћу вате, тупфера или марамица за скидање шминке, а након тога се умијете.
Бријање
Још један од јутарњих “ритуала” који се тичу личне хигијене представља и бријање. Важно је напоменути да се приликом бријања се не уклањају само длачице, већ и површински слој коже који се одстрањује заједно са њима. Пре бријања кожу треба омекшати топлом водом, а пожељно је направити и благи пилинг како би се спречило урастање длачица. Користите дуге и брзе потезе уместо кратких те избегавајте више пута да прелазите преко истог места како бисте спречили ризик од иритације. Након бријања, користите креме и лосионе предвиђене за умиривање коже и пријатан мирис.

Прање и чишћење ушију

Церумен или ушни восак је секрет церуминозних жлезда у кожи ушног канала који има важну улогу у заштити уха. Он је задужен да спречи пролазак прашине, прљавштине, бактерија, па чак и буба у ушни канал.

Церумен се шири ушним каналом покретима вилице, а када стигне до отвора ушију, обично се сасуши, претвори у прашину и сам отпадне. Међутим, овај процес није увек тако једноставан, те може доћи до зачепљења ушног канала приликом лучења превелике количине суве и лепљиве ушне масти. Приликом оваквог гомилања у уху или потискивања ушне масти са штапићима од вате може доћи до болова, иритације, свраба, па чак и делимичног губитка слуха.

Чишћење ушију помоћу штапића за уши дакле може довести до набијања секрета у дну канала, те се ова пракса не препоручује. Уколико желите да очистите суве наслаге настале у ушном каналу можете за то користити уља попут маслиновог или уља за негу бебине коже. Накапате неколико капи у уво, сачекате да секрет омекша, а затим се окренете на другу страну и пустите га да сам исцури. Уколико је потребно, можете убризгати мало воде шпрцем или тушем а затим се исправити и пустити да вода, заједно са ушном масти истече из ува. Проблем тврдокорног воска можете решити и уз помоћ раствора од сирћета и алкохола.

Прање косе

Када говоримо о свежем и чисом изгледу, један од главних критеријума, нарочито код жена јесте чистоћа косе. Косу треба прати најмање једном до два пута недељно, што зависи од квалитета косе, занимања и слично. Поред редовног прања са одговарајућим шампоном и препоручљиво је и повремено чешљање у току дана, како би се одстранила нечистоћа и исправиле власи.

Правилно прање косе

Код већине шампона за косу довољно је да их нанесете на кожу главе, умасирате и оставите да делују два или три минута. Када говоримо о медицинским шампоним, као што су они против перути или опадања косе, препоручује се да их на кожи главе оставите између три и пет минута.

Приликом прања косе најбитније је посветити довољно времена кожи главе и оставити шампон у контакту са кожом довољно дуго, а са друге стране битно је да се у овоме не претерује. Након детаљног прања, јако је важно да косу и кожу главе темељно исперете. Знаћете да сте правилно опрали и испрали косу уколико је она довољно чиста да “шкрипи”.

Као и код туширања, препорука је да се на крају прања косе она испере хладном водом. Овај потез ће стимулисати циркулацију коже главе и разбудити вас, а посебно се препоручује особама које имају проблем са масном кожом главе.

Перутање коже главе

Појава перутања коже главе може оставити утисак да не водите довољно рачуна о личној хигијени, а свакако је непријатан осећај који неретко укључује и свраб коже главе. Поред редовног прања косе са медицинским шампонима намењених овом проблему, обратите пажњу и на вашу исхрану. Потребно је да једете храну која садржи више витамина А и Б. Узимајте мање алкохола, шећера и производа од пшенице. Такође је јако битно да се доста крећете (шетате), како бисте поспешили циркулацију.
Сечење ноктију
Нокте треба редовно сећи, јер се испод ноктију завлачи прљавштина коју, приликом чешања, можемо унети у кожу. На тај начин долази до инфекције и озледе коже. Маказице, грицкалице и турпије за нокте, у комбинацији са кремама и лосионима за негу ноктију, неизбежна су опрема за одржавање личне хигијене.

Немојте заборавити на редовно подсецање ноктију на ногама. Исправно је нокте подсецати праволинијски, маказицама или грицкалицом, како не би дошло до урастања ноктију у кожу прстију.

Не заборавите,
Одржавање личне хигијене, како и назив сам говори, представља нешто лично и индивидуално. Тако се ставке које су обрађене морају прилагођавати у зависности од тога којим се послом бавите, да ли сте спортиста, да ли имате одређене здравствене тегобе или сте можда у специфичном стању попут трудноће.

Оно што је битно јесте да о својој личној хигијени бринете редовно, али и да се о томе образујете и да правилне принципе преносите на своју децу јер се навике редовног одржавања личне хигијене стичу још у детињству почевши од кућног васпитања и школе.

Немојте заборавити да „одржавање чистоће“ представља само један аспект хигијене. Она обухвата и начин живота, средину и средства које обезбеђују здраву и безбедну околину и услове за живот појединца.

Здравствена култура; Земљиште

Земљиште, значај, загађење

Земљиште представља површински слој Земљине коре.  Површинско земљиште је огромна лабораторија у којој се непрекидно одвијају најразличитији процеси распадања материјала.

Здраво (хигијенски повољно)  је земљиште у које лако продире ваздух и вода , а подземне воде су испод 2метра. Каменита,шљунковита и песковита земљишта су здрава земљишта. Нездраво је земљиште влажно,у близини ниских и плавних обала река , оно које је служило за укопавање смећа , лешева и других органских материја пре истека времена потребног за минерализацију.

Земљиште је врло важно, јер се у њему завршава ланац кружења материје у природи (односно ланац исхране). У земљишту живе сапрофитни микроорганизми, који разлажу остатке угинулих биљака и животиња. Када их разложе на неорганске материје, а те материје биљке користе за раст и развој.

 

Здравствена култура – изборни: Хигијена воде

Методе пречишћавања воде: физичке, хемијске, комбиноване.

У физичке методе спадају:

  • филтрација
  • таложење
  • прокувавање
  • ултраљубичасти зраци …

Хемијским методама вода се пречишћава тако што се у њу додају неке хемијске материје које је „стерилишу“.

Да би се неко хемијско средство користило за пречишћавање воде, мора да задовољи следеће критеријуме:

  • да буде потпуно нешкодљиво за здравље човека
  • да у што краћем времеском року „убија“ што више микроорганизама
  • да не мења органолептичка својства воде (боја мирис, укус)
  • да буде постојано у води (да се не губи из вода)
  • да буде јефтино и лако за употребу

Хемијска средства која се користе су:

  • хлор –
  • озон –
  • соли тешких метала –

Здравствена култура – Хигијена воде

Преглед воде

Вода се прегледа физичким, хемијским и биолошким методама.

Физичким методама одређују се органолептичка својства воде: боја. мирис, укус и температура.

Боја – безбојна

Мирис – без мириса

Укус – пријатан, освежавајући

Температура – стална.

Хемијским методама се одређује присуство штетних хемијских материја у води. Постоји мала (основна) и велика (проширена) хемијска анализа воде.

Биолошким методама одређује се присуство микро и макро организама у води.

Хигијена; Земљиште

Земљиште, значај, загађење

Земљиште представља површински слој Земљине коре.  Површинско земљиште је огромна лабораторија у којој се непрекидно одвијају најразличитији процеси распадања материјала.

Здраво (хигијенски повољно)  је земљиште у које лако продире ваздух и вода , а подземне воде су испод 2метра. Каменита,шљунковита и песковита земљишта су здрава земљишта. Нездраво је земљиште влажно,у близини ниских и плавних обала река , оно које је служило за укопавање смећа , лешева и других органских материја пре истека времена потребног за минерализацију.

Земљиште је врло важно, јер се у њему завршава ланац кружења материје у природи (односно ланац исхране). У земљишту живе сапрофитни микроорганизми, који разлажу остатке угинулих биљака и животиња. Када их разложе на неорганске материје, а те материје биљке користе за раст и развој.